Pala vlada u Belgiji

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel, 15. jula – Nekoliko sati pre isteka roka za potpisivanje ugovora o ustavnoj reformi Kraljevine Belgije kojim bi regioni trebalo da dobiju dodatna ovlašćenja, vlada ove zemlje sa premijerom Ivom Letermom na čelu je pala, jer dogovor nije postignut. Premijer Leterm zvanično je ponudio ostavku kralju Albertu Drugom, koji još nije formalno prihvatio ovu odluku, pa će vlada u ostavci nastaviti da obavlja tehničke poslove još neko vreme.

Kralj je odmah pokrenuo političke konsultacije sa pravnicima pokušavajući da reši novonastalu situaciju i ti razgovori će potrajati narednih nekoliko dana. Prethodno, Leterm je čak nagovestio mogućnost kraja belgijske države u današnjem obliku.   

– Dostigli smo granicu mogućeg u ovoj državi na federalnom nivou – naveo je premijer u zvaničnoj izjavi i objasnio da više nije realno tražiti kompromis između jezički suprotstavljenih zajednica na osnovu postojećeg ustava Belgije.

Leterm koji je na premijersko mesto došao u martu, posle iscrpljujućih pregovora i devet meseci posle izbora koji su održani u junu 2007. godine, sam je odredio 15. jul kao rok do kojeg mora biti postignut dogovor između flamanskih i valonskih partija o reformama. Njegova vlada sastavljena je od koalicije pet partija, flamanskih i valonskih liberala i konzervativaca, kao i frankofonskih socijalista.

Belgijske političke partije, baš kao i društvo, oštro su jezički podeljene između većinskih Flamanaca (6,5 miliona) i Valonaca (četiri miliona) koji govore francuskim jezikom.

Flamanski članovi vladajuće koalicije zahtevaju reforme koje će njihovoj zajednici omogućiti veću regionalnu autonomiju, uključujući pravo na upotrebu samo flamanskog jezika u opštinama i javnim službama. Upravo su demohrišćani premijera Leterma, koji su osvojili najviše glasova na prošlogodišnjim izborima, obećali da će izboriti veća ovlašćenja za regione, ali su se partije iz frankofonske Valonije oštro suprotstavile takvoj ideji i onemogućile dogovor.

Konkretno, frankofonski i flamanski političari pod vođstvom Leterma nisu se dogovorili o podeli izborne jedinice Brisel – Hale – Vilvorde u provinciji Brabant koja okružuje dve dvojezične prestonice (Brisel i Hale – Vilvorde) sa 35 flamanskih opština. Sistem omogućava frankofonskim glasačima koji žive u Flandriji da glasaju za svoje kandidate, što je dovelo do mnogih problema.

Manjkavost izbornog sistema u distriktu Brisel – Hale – Vilvorde pokazala se 2003. godine kada je Belgija prešla na glasanje po regionima, jer se ova jedinica prostire u dva regiona. 

U mestima na samo nekoliko minuta vožnje od Brisela, srca Evropske unije, napetost izazvana lingvističkim razlikama najočiglednija je i ozbiljno preti belgijskoj federalnoj strukturi.

Briselske organizacije koje se bave ljudskim pravima oštro su kritikovale flamanske lokalne vlasti koje su blokirale trojicu izabranih gradonačelnika, Frankofona, ne dozvoljavajući im da preuzmu dužnost još od januara prošle godine.

Linkebek, Vezembek – Opem i Krainem zvanično su delovi Flandrije, ali sa lokalnom frankofonskom većinom koja je izabrala „svoje” gradonačelnike. Međutim, oni već više od godinu i po odbijaju da uđu u kancelarije, jer je uslov da službeno moraju da komuniciraju isključivo na flamanskom jeziku.

U briselskim predgrađima Zaventemu i Vilvordu, koji takođe pripadaju Flandriji, u skupštine stanara se biraju isključivo građani koji govore flamanskim jezikom, iako u ovim naseljima živi priličan broj Frankofona.

Overise, takođe flamanski gradić u blizini Brisela sa velikom frankofonskom zajednicom, bukvalno je podeljen posle zahteva flamanskih vlasti da budu uklonjeni svi znakovi, reklame i natpisi na francuskom i engleskom jeziku.     

Sličnih primera je bezbroj, ali ostavka Leterma neće rešiti probleme, već će gurnuti zemlju u još dublju krizu, najveću posle Drugog svetskog rata, smatraju ovdašnji analitičari. Neki od njih spekulišu da bi moglo doći do podele Belgije na Flandriju i Valoniju i istovremeno se pitaju – šta bi se u tom slučaju dogodilo sa trećom belgijskom pokrajinom, Briselom?

O problemima belgijske federacije jedan od zvaničnika EU nedavno je dao veoma slikovito objašnjenje. Upitan da prokomentariše perspektivu Kosova kao nezavisne države uprkos nelegalnom načinu njenog proglašenja, protivljenju srpske zajednice da prihvati prištinsku vladu i mnogim drugim problemima koji prate ovaj proces, on je odgovorio pitanjem – a da li mislite da je Belgija koja traje bezmalo dva veka savršena država? 

Dok kralj Albert Drugi razmatra posledice Letermove ostavke i mogućnost novih izbora, nameće se pitanje šta bi uopšte moglo doprineti političkoj stabilnosti zemlje čija je vlada pala zbog naizgled jednostavnog problema kao što je izborni sistem.

Kralj bi takođe mogao da odluči i da kabinet premijera nastavi da radi, ali samo na socijalno-ekonomskim pitanjima, što je već jednom učinio krajem prošle godine.

Belgijski mediji u prvim izveštajima situaciju u zemlji opisuju kao haotičnu navodeći da se država našla na ivici provalije i za sada ne predviđaju dalji razvoj događaja.