Čiji je šampanjac, a čiji „proseko"

Dva vina mogu imati slične nazive, ali samo pod uslovom da ih potrošači jasno razlikuju, argument je kojim se služe najpoznatiji evropski proizvođači dok besni pravi ekonomski rat oko brendiranja ovog proizvoda. „Proseko” protiv „prošeka”, kako bi se mogao nazvati sukob između Italije i Hrvatske, jedan je od primera, a sličan spor ovih dana vodi se i između Francuske i Rusije oko šampanjca. Dve zemlje su se dogovorile da rade na rešavanju sukoba do koga je došlo zbog novog ruskog zakona kojim se od francuskih proizvođača šampanjca traži da obeleže svoje boce kao penušavo vino. Od jula prema ovom propisu svi strani dobavljači u Rusiji moraju na etiketi flaše da koriste opis penušavo vino, a samo lokalni proizvođači mogu na nalepnici da napišu „šampanjskoje”, što je ruski ekvivalent za šampanjac, preneo je Rojters. Zakon je naljutio francuske proizvođače šampanjca koji su obustavili isporuke u Rusiju i naveli francusku vladu da zapreti akcijom u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

S druge strane, ponovni pokušaj Hrvatske da registruje svoje dalmatinsko slatko vino „prošek” razljutio je Italijane, koji tvrde da je jedini pravi „proseko” onaj koji je napravljen u severnoj Italiji. Zagreb je u Briselu započeo postupak za međunarodno priznanje imena svog vina odmah posle ulaska u EU 2013. godine, ali je taj zahtev odbijen zbog „sličnosti s italijanskim ’prosekom’”. Evropski mediji ovih dana s posebnom pažnjom prate ovaj događaj, a pošto je Evropska komisija najavila da će zahtev hrvatskih vlasti za registraciju tradicionalnog izraza „prošek” objaviti u Službenom listu EU, usledila je još jača reakcija italijanskih evroparlamentaraca. Navodeći da su pred ovom „ludom odlukom” EU spremni da idu na barikade kako bi na svaki mogući način branili italijanski „proseko” i poslove hiljadu ljudi, italijanski evroparlamentarci poručuju da neće odustati.

– Odluka Evropske komisije o priznavanju zaštićene oznake geografskog porekla hrvatskog vina „prošek” je pogrešna. Ministarstvo poljoprivrede već se izjasnilo protiv tog priznanja i upotrebiće sve relevantne argumente kako bi odbilo zahtev Hrvatske za registraciju – poručilo je u saopštenju italijansko ministarstvo poljoprivrede. Austrijski mediji prenose i izjavu Luke Zaje, predsednika italijanske regije Veneto, u kojoj se proizvodi proseko, koji je rekao da Evropa ne brani identitet svojih teritorija.

– Italija je pre mnogo godina na evropskom unutrašnjem tržištu zaštitila svoj „proseko”. To znači da se vina s istim ili sličnim imenom ne mogu prodavati u EU ako ne dolaze iz regije Veneto. Hrvatska inicijativa u korist „prošeka” napad je na naš „proseko”, koji se izvozi najviše na svetu, ali i najviše kopira – navodi se u pismu italijanskog poljoprivrednog udruženja „Koldireti”. Italijanska vlada se poslednjih godina borila za zaštitu identiteta „proseka”. Brdsko područje severne Italije u kojem se proizvodi „proseko” vlada je u Rimu proglasila posebnim područjem 2009. godine, a deo italijanske pokrajine u kojem se on proizvodi proglašen je Uneskovom svetskom baštinom.

Zaštita tradicionalnih proizvoda je standardizovani postupak, kakve zemlje članice EU kontinuirano sprovode, prvo na nacionalnom nivou, a zatim i na nivou unije. Iz EU poručuju da je reč o uobičajenim procedurama koje se na zajedničkom tržištu često sprovode. Zaštita tradicionalnih proizvoda proizvođačima omogućava zaštitu intelektualnog vlasništva, kvaliteta i reputacije u pogledu zaštite od imitacija, okuplja proizvođače i podstiče ih na zajednički nastup na tržištu.