Saobraćajni problemi najveći

Saobraćaj i zaštita životne sredine najveći su problemi u funkcionisanju Beograda, u gradu je premalo zelenih površina, on se razvija u skladu sa privatnim interesima moćnika i njegov razvoj nije ujednačen na celoj teritoriji, Beograđani nisu uključeni u urbanističko planiranje niti su o tome dovoljno informisani, ne podržavaju projekte poput izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa u Košutnjaku, gondole na Kalemegdanu i širenje grada u Makišu. Zadovoljni su snabdevanjem pijaćom vodom... Ovo su samo neki rezultati istraživanja javnog mnjenja o problemima funkcionisanja i prioritetima razvoja Beograda koje je juče predstavljeno u Medija centru.

Budući da je u toku izrada Generalnog urbanističkog plana Beograda (GUP) 2021–2041, ispitivanje stavova građana sproveo je kolektiv „Ministarstvo prostora” u saradnji sa agencijom „Masmi” s namerom da se u javnosti pokrene razgovor o temama relevantnim za izradu GUP-a – strateškog dokumenta koji postavlja ključne smernice razvoja Beograda: saobraćajna rešenja, izgradnju komunalne infrastrukture i objekata, raspored stambenih zona, broj i veličinu parkova, privrednih zona... – i donosi se na 20 godina.

– Ovo je generacijska prilika da se zajednički razgovara o tome u kakvom gradu želimo da živimo. Međutim, o procesu kreiranja plana ne znamo ništa osim inicijalne odluke o izradi iz avgusta 2019. godine. Prema toj odluci, javni uvid u nacrt GUP-a do 2041. morao se obaviti u periodu maj–jun, što se nije desilo – istakla je Iva Čukić, arhitektkinja iz „Ministarstva prostora” koje se deset godina bavi pitanjima urbanističkog planiranja grada i učešća građana u tom procesu.

Izrada GUP-a poverena je Urbanističkom zavodu (UZ), ali Čukićeva napominje da nije poznato koji tim ga izrađuje i na osnovu kojih podataka. Njena zamerka je i to što, kako kaže, do sada nisu održane konsultacije sa građanima.

– Jedino što se desilo je inicijalna anketa UZ-a iz marta ove godine koja je van vremenskih okvira u kojem je trebalo da bude i predstavlja još jednu simulaciju učešća javnosti u procesu planiranja. Ne znamo ni kada će plan biti gotov, sadašnji važi do kraja godine. A poslednjih godina svakodnevno smo svedoci uzurpacije javnog prostora, brojnih primera samoorganizovanosti građana koji brane svoje okruženje, učestvuju u javnim raspravama, ali njihove primedbe na rešenja u planskim dokumentima najčešće budu ignorisane – izričita je Čukićeva.

U istraživanju je navedeno da je participacija važna jer unapređuje transparentnost procesa planiranja i njegov kvalitet, eliminiše potencijalne konflikte u prostoru, povećava poverenje građana u procese donošenja odluka... Učešće javnosti, stručne, ali i laika, u kreiranju tako važnog dokumenta samo je jedan od značajnih ulaznih podataka za GUP. Druge baze podataka, poput strateških dokumenata i studija koje se oslanjaju na informacije iz popisa stanovništva iz 2011, nisu ažurne osim Strategije održivog urbanog razvoja iz 2019. godine, tvrdi Jasmina Đokić, urbanistkinja i jedna od članova tima koji je radio na ovom istraživanju.

– Ona je urađena temeljno sa široko sprovedenom participacijom i trebalo bi da bude glavni dokument na koji se oslanja GUP 2041 u koncipiranju ciljeva. Kada on bude na ranom javnom uvidu, mi ćemo moći da dajemo sugestije, primedbe, ali samo na ono što je već formirano. Podaci do kojih smo došli u našem istraživanju dragoceni su pre te faze javnog uvida i njih možemo koristiti kao korektiv kako bismo uvideli da li se ciljevi GUP-a poklapaju sa onim kako Beograđani zamišljaju razvoj grada u narednih 20 godina i šta očekuju kakvo društvo treba da bude – ističe Đokićeva.

Ovo ispitivanje stavova punoletnih građana sprovedeno je telefonski između 11. juna i 8. jula ove godine na uzorku od 1.283 ispitanika, a intervjui su trajali po 15 minuta, kaže Marko Aksentijević, politikolog iz „Ministarstva prostora”.

Prioriteti u razvoju grada

• 49,8* saobraćaj (metro, javni prevoz, gužve, putevi, ulice)
• 46,5 zaštita životne sredine, ekologija i zelene površine
• 17,4 infrastruktura
• 16,2 parking mesta, problemi parkiranja, više javnih garaža
• 15,2 zdravstveni objekti, domovi zdravlja, bolnice
• 12,6 divlja gradnja, da se gradi sa merom i ciljem, loš urbanistički razvoj
• 12,1 kanalizacija, rešavanje pitanja otpadnih voda
•  9,7 kultura, više kulturnih ustanova, umetnost
•  7,7 obrazovanje, edukacija dece i omladine, prosveta
•  7  vrtići i škole

* odsto ispitanika

Izvor: „Ministarstvo prostora”: Istraživanja javnog mnjenja o problemima funkcionisanja i prioritetima razvoja Beograda