Test i testiranje

Obično se podrazumeva da je svako testiranje korisno, što je daleko od istine. Pre svega, test mora da bude tačan, odnosno validan. Često je kriterijum tačnosti neki skuplji i komplikovaniji test („zlatni standard”). Druga uobičajena mogućnost je da se sačeka, recimo od šest do 12 meseci, pa da se vidi ko će ispoljiti znake bolesti. Kako god da se postupi, ispitanici se svrstavaju u četiri grupe:

Tu se odmah otvara niz etičkih pitanja, naročito ukoliko se testiranje obavlja masovno, u okviru sprovođenja protivepidemijskih mera ili skrininga. Da li smo pozitivnima stvarno uticali na ishod bolesti (surovo je reći im da je medicina nemoćna, ali da bismo voleli da im prvi saopštimo kako im nema spasa)? S kakvim smo pravom lažno pozitivnima zagorčali život (dešava se da bar neki počine samoubistvo ili dobiju neku psihosomatsku bolest pre nego što im se isključi, recimo, dijagnoza raka)? Koliko dugo će lažno negativni odlagati odlazak lekaru, uprkos prisutnim simptomima, samo zato što im je rečeno da su zdravi? Na kraju, osećanje neosnovane sigurnosti uticaće i na stvarno negativne ukoliko se zaraze ili obole ubrzo posle testiranja („Mora da je nešto banalno”). Uslov za primenu bilo kog testa je pribavljanje dokaza da korisnost njegove primene otklanja, odnosno dovoljno nadomešćuje navedene i druge nedostatke.

Kada je reč o laboratorijskoj dijagnostici kovida 19, bitna su dva testa. Zlatni standard je test polimerazne lančane reakcije (PCR). Zasniva se na otkrivanju karakterističnih nizova nukleinskih kiselina, koje su gradivni elementi nasledne materije virusa SARS kov 2. Jednostavniji i jeftiniji je brzi antigenski test. On počiva na nalazu belančevina s površine virusa. Ima smisla da se radi tokom prvih pet do sedam dana bolesti, dok PCR često daje pozitivan rezultat još nekoliko dana. On i kasnije može da ukaže na tekuću ili tek minulu infekciju, ali se smatra da bolesnik više nije zarazan ukoliko je proteklo: a) 10 dana od početka u međuvremenu nestalih simptoma, ili b) i manje od 10 dana pod uslovom da su poslednja tri dana bez simptoma.

Za dalje razumevanje neophodno je razlikovanje dva osnovna pokazatelja tačnosti. Senzitivnost je osobina testa da obolele označi kao pozitivne i izražava se kao procenat bolesnika s pozitivnim testom u odnosu na sve bolesne, tj. (a/a+c) x 100, a specifičnost je osobina testa da zdrave označi kao negativne, pa se iskazuje kao procenat zdravih osoba sa negativnim testom u odnosu na sve zdrave, tj. (d/b+d) x 100.

PCR test se tretira kao barutni trag na ruci počinioca ubistva, dakle oba navedena pokazatelja prihvataju se kao 100 odsto tačna. To ne znači da će svaki bolesnik imati pozitivan test, jer rezultat zavisi od tehnike uzimanja i obrade uzorka, kao i od vremena testiranja. Za brzi antigenski test Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da treba da ima senzitivnost od bar 80 odsto i specifičnost od bar 97 odsto u poređenju sa PCR testom kao standardom. Ostanimo na tim vrednostima, mada mnogi komercijalni testovi ne dostižu, nažalost, taj nivo. Pri testiranju 10.000 pacijenata u kovid ambulantama recimo da će polovina biti inficirana novim virusom korona. Držeći se navedenih procenata, rezultat testiranja će biti:

Pri istim vrednostima senzitivnosti (80 odsto) i specifičnosti (97 odsto), rezultati će biti sasvim različiti ukoliko se testira 10.000 srednjoškolaca, među kojima je tek svaki stoti zaražen:

U prvom slučaju, kada je zaražena polovina ispitanika, smatraće se da pozitivan test potvrđuje dijagnozu (4.000 od 4.150 pozitivnih, što čini 96,4, odsto zaista je bolesno), a negativan ostavlja pitanje i dalje otvorenim (4.850 stvarno negativnih je oko 83 odsto svih 5.850 ispitanika sa negativnim testom). Nasuprot tome, kada je reč o srednjoškolcima među kojima je tek svaki stoti zaražen, pozitivan test će značiti da je samo nešto više od četvrtine pozitivnih zaista bolesno (80 od 300 je 26,7 odsto), a negativan test će praktično isključiti dijagnozu (9.680 je 99,8 odsto od 9.700).

Tako dolazimo do nekoliko pouka: a) primena i interpretacija rezultata nekog testa zavise od učestalosti bolesti u populaciji; b) u ambulantno-bolničkim uslovima, gde pacijenti imaju povišenu temperaturu, kijaju i kašlju, pozitivan brzi antigenski test za kovid 19 ne ostavlja mesta sumnji u dijagnozu, a negativan test upućuje na PCR; v) na utakmicama, muzičkim i drugim okupljanjima negativan brzi test je pouzdana brana sejanju zaraze, dok pozitivan test pokreće dalji postupak; g) u praksi se dešava da senzitivnost brzog antigenskog testa bude mnogo niža od 80 odsto, što još drastičnije utiče na interpretaciju nego prikazani primeri; d) osim pozitivnog PCR testa, ostale laboratorijske, kao i epidemiološko-kliničke rezultate ne treba posmatrati izolovano, već u odnosu na celinu.

Epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista