Oprezno u kupovinu preko društvenih mreža

Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) nastavila je sa akcijom evidentiranja trgovaca koji ne posluju u skladu sa Zakonom o elektronskoj trgovini. Ovih dana objavljena je nova lista sa ukupno 269 prodavaca sa fejsbuk i instagram profila među kojima ima najviše onih koji nude obuću, odeću, suplemente i dodatke ishrani, parfeme...

Broj potrošača koji se javljaju ovoj organizaciji zbog problema koje imaju sa neregistrovanim prodavcima sa društvenih mreža svakodnevno raste. Kako u ovakvim situacijama odredbe Zakona o zaštiti potrošača nisu primenjive (ne važe) i potrošačke organizacije nisu u mogućnosti da pruže adekvatnu pravnu zaštitu ili savet, osim da ih upućuju na samostalne sudske postupke, potrebno je da se i država uključi i pokuša da reši ovaj sve veći problem.

– Sa objavljivanjem takozvane crne liste krenuli smo još prošle godine zbog velikog broj prigovora na prodavce sa društvenih mreža. Problem je što fizička lica prodaju robu na ovaj način, a kupci koji imaju bilo kakav prigovor ili reklamaciju nemaju način da ih kontaktiraju. Dovoljno je da prodavac blokira kupca na mreži ili registruje nalog pod drugim imenom i nastavi da radi, bez ikakve sankcije – kaže za „Politiku” Mladen Alfirović, pravni savetnik NOPS-a.

Prema njegovim rečima, prošle godine na listi je bilo 150 neregistrovanih trgovaca, a sada ih toliko ima samo na „Fejsbuku”, dok je 269 onih koji robu nude preko „Instagrama” i kupci su se žalili na njih.

Iz NOPS-a upozoravaju da je pre kupovine važno imati u vidu da je trgovac koji posluje preko interneta u obavezi da na vidnom i dostupnom mestu, u skladu sa Zakonom o elektronskoj trgovini naznači poslovno ime i sve ostale podatke, ali i cenu proizvoda, koji uključuje i troškove dostave.

– Osnovni kriterijum da se neki trgovac nađe na listi, predstavlja upravo nepostojanje navedenih podataka na profilima, a uzimajući u obzir činjenicu da se putem tih naloga uredno primaju porudžbine potrošača i očigledno obavlja prodaja robe – navodi Alfirović.

Upitan kako je to rešeno u drugim evropskim zemljama on odgovara da je to urađeno isključivo strogim inspekcijskim nadzorom. Kod nas se nedovoljno kažnjava ovakvo ponašanje i nesavesni trgovci, a sa druge strane sve je više onih koji zbog teške ekonomske situacije zatvaraju firme i iz legalnih tokova prelaze u sivu zonu.

– Ovde bi hitno trebalo da se uključi država i inspekcije i da se onima koji su registrovani za prodaju preko interneta omogući da rade, a ne da se bore protiv nelojalne konkurencije. Imamo sve propise od Zakona o elektronskoj trgovini, Zakona o inspekcijskom nadzoru, Zakona o zaštiti potrošača, ostaje samo da vidimo i korist u praksi – naglašava naš sagovornik iz NOPS-a.

Goran Papović, predsednik ovog udruženja kaže da tržišna inspekcija nema nadležnost da interveniše u slučaju da prodavac nije pravno lice, ali da bi trebalo da se uključi odeljenje za visokotehnološki kriminal i da se ovoj praksi stane na kraj.

– U protivnom će se stvoriti prostor za sve veći broj trgovaca koji su fizička lica i koji neregistrovani prodaju robu, a kupac će ostati bez mogućnosti da ostvari svoja potrošačka prava – napominje Papović.

Iz ovog udruženja objašnjavaju da lista nije konačna i ne predstavlja reprezentativni uzorak kada je reč o broju trgovaca „na crno”, niti predstavlja listu na koje potrošači najčešće izjavljuju prigovore.

– Konstantno pozivamo sve potrošače da nam dostave nazive trgovaca za koje sumnjaju da ne posluju u skladu sa Zakonom o elektronskoj trgovini, a rade putem društvenih mreža. A i sve trgovce da svoje poslovanje hitno usklade sa odredbama navedenog zakona i da nam dostave dokaze kako bismo ažurirali ovu listu – navode iz ove potrošačke organizacije.

Ali postavlja se pitanje ko može i da li smo na ovakav način legalizovali sivu ekonomiju, zato postoje platforme za trgovanje, pravna lica.