Izbori u Nemačkoj: SPD u prednosti

Posle uzbudljivih izbora, ima znakova koji ukazuju na promenu u Nemačkoj. Izlaznost je velika kao i 2017. – uprkos napetosti izbora „posle Angele Merkel“.

U sedištu CDU, skoro tišina, a u sedištu SPD slavlje - i ovo, kao i mnogo toga na ovim izborima, govori o promeni rukovodstva u Nemačkoj, javlja Dojče vele.

CDU beleži najgori rezultat svih vremena na saveznom nivou. Prema projekcijama, unija CDU/CSU je postigla 24,7 odsto glasova (8,2 manje u odnosu na 2017.), SPD 24,9 (4,4 više). Zeleni su na trećem mestu sa 14,6 odsto, ispred FDP i AfD sa po oko 11 odsto. Levica - potučena sa oko 5 odsto glasova.

Time se povećava značaj Zelenih i Liberala (FDP) - jer oni postaju tvorci koalicije.

Tek će naredne nedelje i meseci pokazati koje će stranke formirati buduću Saveznu vladu. Na prošlim izborima 2017. to je trajalo skoro pola godine.

U Nemačkoj su u 18 sati zatvorena birališta na kojima su građani birali 20. saziv Bundestaga, kao i naslednika kancelarke Angele Merkel.

U saveznim pokrajinama Berlin i Meklenburg-Zapadna Pomeranija birači su glasali i za pokrajinske parlamente.

Tesan rezultat današnjih izbora nagoveštava da predstoje dugi pregovori o novoj vladi i da je neizvesno ko će naslediti kancelarku Angelu Merkel koja se povlači posle 16 godina na čelu vlade.

Ako se izlazne ankete pokažu kao tačne, rezultat bloka CDU-CSU biće njegov najlošiji u posleratnoj istoriji Nemačke. Ta koalicija, koju je u četiri prethodna izborna ciklusa predvodila Merkel, do sada je najlošiji rezultat imala 1949. godine, 31 odsto.

Na posleratnim izborima u Nemačkoj nije se desilo da prvoplasirana partija osvoji manje od 30 odsto glasova, što će sada po svemu sudeći biti slučaj.

Proces formiranja nove koalicije mogao bi da potraje mesecima, a Merkel će ostati na čelu tehničke vlade, takozvane velike crno-crvene koalicije u kojoj su i CDU-CSU i SPD.

Stranka koja osvoji najviše glasova na izborima nema garantovano kancelarsko mesto.

SPD bi mogla da formira takozvanu „semafor koaliciju”, sa Zelenima i sa FDP. Dok Zeleni tradicionalno naginju socijaldemokratama, glavnu prepreku toj crveno-zeleno-žutoj koaliciji predstavlja to što liberali preferiraju ulazak u vlast sa ideološki bližim demohrišćanima.

Najveća šansa Lašeta da se domogne funkcije kancelara bila bi koalicija CDU-CSU sa Zelenima i liberalima. Za tu „Jamajka koaliciju”, prozvanu tako zbog partijskih boja crno-zeleno-žuto, najveća prepreka je jaz između demohrišćana i Zelenih u budžetskoj i finansijskoj politici.

U obzir je uoči izbora dolazila i crveno-zeleno-crvena koalicija SPD, Zelenih i Levice, ali su za nju ključna prepreka ozbiljne razlike u pogledu nemačke spoljne politike, pošto se Levica zalaže za okončanje svih misija nemačke vojske u inostranstvu i za raspuštanje NATO-a. Međutim, ako je suditi po projekcijama, te tri stranke verovatno neće imati apsolutnu većinu u Bundestagu.

Po objavljivanju rezultata na osnovu izlaznih anketa, odnosno izjašnjavanja građana za koga su glasali, neposredno po izlasku sa biračkih mesta, i demohrišćani i socijaldemokrate su izrazili nadu da će formirati vladajuću koaliciju i da će njihov kandidat naslediti Merkel.

Lider konzervativaca Lašet izjavio je da će njegova koalicija učiniti sve što može da formira novu vladu, iako, kako je rekao, „ne mogu da budu zadovoljni rezultatima” na osnovu izlaznih anketa.

Naveo je da takav ishod izbora „stavlja pred velike izazove Nemačku, CDU i sve demokratske partije”.

Socijaldemokratska partija Nemačke saopštila je da veruje da je dobila mandat da formira vladajuću koaliciju i da bi njen kandidat Olaf Šolc trebalo da postane kancelar.

Šolc je rezultat SPD ocenio kao „veliki uspeh”, navodeći da su mnogi birači glasali za tu partiju „jer žele promenu vlade”.„Sada ćemo sačekati konačne rezultate, ali ćemo onda prionuti na posao”, kazao je Šolc oduševljenim pristalicama u Berlinu.