Moralne i nemoralne države

Poznati nemački politikolog i nedavni gost Beograda Aleksandar Rar u svom najnovijem tekstu pod naslovom „11. septembar i poraz Zapada” konstatuje da se posle odlaska iz Avganistana NATO približio svom istorijskom kraju. Jer, kome je potrebna dobro naoružana vojna alijansa koju su razbucali lokalni islamisti? A možda taj NATO više i ne postoji, samo o tome Stoltenberga još nisu obavestili, nagađamo posle šamara u vezi s nuklearnim podmornicama, koji su Džo, Boris i „onaj momak odozdo”, onako usput, raspalili Francuskoj.

„Čak i predsednik SAD, koji je planirao krstaški pohod Zapada protiv svetskih diktatora, sada govori o okončanju mešanja Zapada u unutrašnje stvari drugih država. Politika smenjivanja režima je završena”, konstatuje Rar i zaključuje da svet prolazi kroz duboke promene poput onih posle raspada SSSR-a i da Bliski istok, Centralna Azija i sav islamski svet prelaze u saradnju i pod uticaj Kine i Rusije, dok su SAD zauvek izgubile i nadu u unipolarni svet.

Rara bi trebalo podsetiti da američke avanture na Bliskom istoku i u Centralnoj Aziji nisu bile praćene onakvim jedinstvom saveznika kao ona 1999. na Balkanu, jer ogromni NATO je već tu, samim tim što nije odneo pobedu, u stvari doživeo poraz. A njegovo prisustvo nije dobilo formu okupacije, nego rezolucija SB UN, koju NATO nije u potpunosti ispunio.

Čuli smo ovih dana da Kina zahteva da se istraže ratni zločini koje su SAD i njihovi saveznici počinili tokom 20 godina okupacije Avganistana (sam Avganistan je još nejak da takav zahtev dovoljno glasno izgovori). A SAD se do kraja godine povlače i iz Iraka. Rusija je Siriju zaštitila od pretnje rušilačkom američkom agresijom, a ovih dana je uložila veto na produženje mandata misije UN u Libiji, zbog njenih zloupotreba od strane Zapada. Količina užasa i zločina koje je Zapad posejao u ovim zemljama gotovo je beskonačna. Ipak, realno je očekivati da će sve samostalniji islamski svet, osnažen saradnjom s Rusijom i Kinom, te duboke rane uspeti da zaceli, što se videlo i na samitu ŠOS ovih dana.

Te užasne avanture su započete i bile uvežbavane na Balkanu. Ovde je osnažen vehabijski terorizam, rođen za borbu protiv Rusije u Avganistanu, ovde su svoja prva iskustva sticali Bin Laden i Al Kaida, uz podršku hitlerovsko-ustaških islamista, ovde je stvorena narko-mafija za prodaju avganistanskog heroina i ljudskih organa, loše skrivena iza kulisa „nezavisnog Kosova”, ovde su i drugi činili zločine, ali uvek uz podršku zapadnih službi, a sve te evropske užase je u odgovarajući propagandni narativ zaodevao skupi kriminalno-propagandni organ NATO-a, podmetnut u sistem UN, zvani Haški tribunal.

Ako NATO već odlazi iz Avganistana i sa Bliskog istoka, ako više nema ni Bin Ladena ni heroina, ni pretenzija da se menjaju režimi, da li su potrebni ikome NATO na Balkanu, Haški tribunal, Kurtijeva „vlada” i Inckov „zakon”? Mislim da ne trebaju ni samim državama NATO-a. Imamo sada „Otvoreni Balkan” i dobro se među sobom razumemo, umemo da se družimo, a ako nam zatreba pomoć, zatražićemo je od moralnih država, Rusije i Kine. Nismo mi gori od talibana!

Istorijska pravda je krenula da briše posledice unilateralizma. Ovde na Balkanu ih još ima previše. Maštoviti planovi zapadnih ambasadora, sa kojima nas je nedavno upoznao Saša Janković, i imenovanje Gabrijela Eskobara (za kojim su vlasti SRJ svojevremeno raspisale međunarodnu poternicu) ne mirišu baš najbolje i podsetili su me na strele uporno upućivane prema Slobodanu Miloševiću (sudar u podvožnjaku, bombardovanje rezidencije, droperidol kao okidač za infarkt), i na niz političkih ubistava u to vreme. Međutim, uvereni smo da je to vreme nepovratno prošlo, da niko u NATO-u ne pomišlja da ga vrati, ali ni da bi nezavisna Srbija, ni druge moralne države, to mogle dozvoliti. Ono što nam treba je da se i na Balkanu ubrza brisanje posledica unilateralizma.

U tom procesu ni EU ne bi trebalo da zaostaje, zbog sebe. A inače, sve više očiju sa Balkana okretaće se primerima Norveške, Islanda, Švajcarske, Belorusije...

Moralna je ona država koja radi na dobrobit svih svojih građana i poštuje međunarodno pravo, a nemoralna je ona koja radi u interesu najbogatijih i silom nameće svoja „pravila”.

Moralne države se trude da usavrše svoju stvarnu unutrašnju demokratiju, a nemoralne nastoje da svoju lažnu i korumpiranu veoma bučno drugima silom nameću. Za razliku od vremena naše golgote, današnjim svetom dominiraju moralne države, koje su sve naši prijatelji. Verujemo, a i trudićemo se, zajedno s našim prijateljima, da i one druge to postanu.

Viši savetnik u MSP Srbije, potpredsednik Međunarodne slovenske akademije