Iz šipražja izronila skulptura svetskog umetnika

Bajina Bašta – Mašine su nedavno u centru Bajine Bašte u blizini hotela „Drina” čistile parcelu na kojoj je počela gradnja Parka ćirilice, prvog te vrste kod nas. Najednom je tokom ovih radova iz šipražja i žbunja izronila oveća bela skulptura, do tada zaklonjena od pogleda. Spomenik zaboravljen, od prolaznika neprimećen u zapuštenom prostoru, a pre 40 godina rukom italijanskog skulptora napravljen i ovde postavljen.

Otkud tu, kako, odakle, pitanja su se odmah javila u varoši kraj Drine. Pričali su isprva da bi se teško ovde mogao naći neko upućen ko je i kada uradio tu skulpturu i kako je ona dospela u Bajinu Baštu. Davno vreme je, kažu, učinilo svoje.

Ipak te odgovore je znao i lokalnoj javnosti zatim predočio ovdašnji novinar i književnik Obrad Dodić. Na portalu „Drina.info” on piše kako je 1998. godine razgovarao sa Radisavom Aleksićem, rođenim u bajinobaštanskom selu Ovčinji, koji je živeo i radio u Puli.

– Radisav je tada ispričao da je autor ove skulpture poznati italijanski skulptor i slikar Gvaltijero Moceni, inače Aleksićev dugogodišnji prijatelj. Moceni je rođen u Puli, tu proveo mladost, da bi se potom preselio u Milano. Skulpturu je uradio 1981. na manifestaciji „Mermer i zvuci” u Aranđelovcu. Te iste godine skulptura je poklonjena Bajinoj Bašti i postavljena na mestu gde je otkrivena – piše Dodić.

Prilikom njenog postavljanja u varoši kraj Drine gostovao je i autor Moceni. Tu se zadržao sedam dana i upoznao ovaj kraj, iz koga je poneo lepe utiske. O tome je, prema Aleksićevom kazivanju, često govorio u krugu svojih prijatelja u Puli.

Dodić ističe da su se Radisav rodom iz Ovčinje i Gvaltijeri rođen u Puli često posećivali ili kontaktirali. Prilikom jednog razgovora poznati skulptor (dela su mu u mnogim gradovima širom sveta) zamolio je Aleksića da pri dolasku u svoj zavičaj načini nekoliko fotografija njegove skulpture koja mu je posebno draga, jer je želeo da napravi katalog svih svojih značajnijih dela u koje nesumnjivo spada i bajinobaštanska skulptura. Radisav je to sa zadovoljstvom prihvatio.

– Možda će posle ovoga Bajinobaštani više obratiti pažnju na ovo značajno vajarsko delo i na autora skulpture koji je živeo u dalekom Milanu, a ponekad, verujemo, oživljavao uspomene na nekadašnji boravak u našem kraju. A projektom izgradnje Parka ćirilice predviđeno je da se ova skulptura ukomponuje u novu parkovsku celinu i ispred nje postavi tabla s natpisom o autoru i delu kako bi Bajinobaštani i turisti ubuduće znali da je ovo rad poznatog italijanskog skulptora – napisao je Obrad Dodić.

Tragom tog zapisa, potražili smo na internetu podatke o umetniku Gvaltijeru Moceni i našli razgovor s njim za pulski „Glas Istre” objavljen početkom ove godine. Tu se navodi da ima 86 godina, a krase ga dečačka vedrina i vulkanska stvaralačka energija, da je iza njega sedam decenija umetničkog rada i impresivan opus, izlaganja slika i postavljanja 150 skulptura u javnim prostorima na gotovo svim kontinentima. Nije, naravno, pomenuto bajinobaštansko delo, ali se umetnik, recimo, seća da su njegovi slikarski počeci vezani za filmski festival u Puli 1953. godine kada je slikao velike plakate ispred Arene i plakat za film „Devojka i hrast”. Otišao je da živi u Milano, koji je u to vreme bio svetski umetnički centar. „Pojedini veliki američki autori često su tada prvo izlagali u Italiji i tek onda postajali slavni u Americi”, rekao je za „Glas Istre”. U Puli je 1979. napravio i postavio veliku skulpturu koju ovde zovu „Brod”, za koju je limove dalo brodogradilište „Uljanik”. Ističe Gvaltijero da su u bivšoj Jugoslaviji parkovi skulpture u Aranđelovcu, Portorožu i Labinu bila tri takva parka vodeća u svetu...