Poverenje u avanturu zvuka

Naš veliki kompozitor, muzički pedagog i delatnik na polju kulture, prof. Srđan Hofman, preminuo je u Beogradu, u nedelju, 26. septembra.

Njemu pripada jedno od centralnih mesta u formiranju postmodernog lika srpske muzike, kako i po uvek budnoj radoznalosti prema novim stilskim i kompoziciono-tehničkim tendencijama koje je u svojim delima pokušavao i moćno kreativno razvijao, tako i zahvaljujući njegovoj pedagoškoj delatnosti. Kao dugogodišnji profesor na Katedri za kompoziciju i orkestraciju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu obrazovao je mnoge generacije uspešnih muzičkih stvaralaca. Od 1989. do 1998. bio je dekan ovog fakulteta, a između 2007. i 2009. vršio je dužnost prorektora Univerziteta umetnosti. Bio je jedan od retkih doživotnih profesora sa titulom emeritus.

Rođen 1944. godine, diplomirao je i magistrirao u klasi prof. Stanojla Rajičića, koga je i nasledio na Katedri za kompoziciju. Takođe je delovao i kao šef Tonskog studija FMU, čiji je i osnivač, a bavio se i teorijskim radom vezanim za elektronsku muziku. Srđan Hofman je bio dugogodišnji predsednik Predsedništva Udruženja kompozitora Srbije i predsednik Upravnog odbora SOKOJ-a. Između 2002. i 2006. bio je ambasador u Južnoafričkoj Republici.

Bio je član žirija na međunarodnim takmičenjima Muzičke omladine i žirija za nagradu „Stevan Mokranjac”. Jedan je od osnivača i prvi selektor festivala Međunarodna tribina kompozitora u Beogradu, a dugo godina bio je i sekretar Nacionalne sekcije Međunarodnog društva za savremenu muziku.

Njegova dela su izvođena na vodećim domaćim i inostranim festivalima, među kojima su Muzički bijenale Zagreb, Svetski dani muzike u Nemačkoj, Švedskoj i Rumuniji, Festivali elektronske umetnosti u Finskoj i elektroakustičke muzike u Buržu, kao i na festivalima i u okviru koncertnih sezona u mnogim zemljama Evrope, u Australiji i Sjedinjenim Državama.

Dobitnik je mnogih nagrada, između ostalih i prvih nagrada Međunarodne tribine kompozitora za ostvarenja „Koncertna muzika” (1994) i „Znakovi” (1995), a dva puta dobio je i naše najveće priznanje za muziku, nagradu „Stevan Mokranjac”, za dela „Gledajući ogledala Aniša Kapura” (2011) i „Kroz kutije zvuka” (2015). Za svoje pedagoške i organizacione doprinose nagrađen je i Velikom plaketom Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Osnovne crte Hofmanove poetike bile su radoznalost, istraživački duh, profesionalni perfekcionizam i poverenje u ogromnu vlastitu muzikalnost. I veliki fantazam igre. Na jedinstven način je prožeo intuitivnu neposrednost putovanja i po poznatim i po neistraženim poljima zvuka sa ekspertskim poznavanjem tehnika, metoda i teorija njegovog oblikovanja i proširivanjem njegovog domena u elektroakustičku i kompjutersku oblast. Očuvao je gotovo dečje poverenje u samu avanturu zvuka, no umeo je da usmerava to svoje traganje velikim iskustvom i znanjem, kao i da zadrži suvereni položaj gospodara te neodoljive igre stvaranja. Bio je magistar ludens svog akustičkog univerzuma u kome je istraživao, isprobavao, sastavljao, demontirao, parafrazirao, izmišljao i smišljao, postavljao pitanja... ogledao se u akustičkim ogledalima velikog sveta gustim od zvučanja i artikulisao te odbleske i misli koje žive samo u muzici – a nose semantičku supstancu svega.

U njegovim delima pršti vitalna enegrija i teče gospodska ležernost, sustižu se inteligentno igranje i sirova drama, caruje dinamika rekurzije i preobražaja, nadmudruju se komplikacija i jednostavnost... Tom ekspertskom ekvilibristikom duha i muzikalnosti se jedan od naših najvećih kompozitora na prelomu vekova, Srđan Hofman, upisao u svoj veliki akustički zavičaj kao njegov tvorac i njegov večiti istraživač: „Otisci zvučanja”, „Deža vu”, „Ogledala”, „Ko sam ja?”, „Znakovi”, „Duel”, „Koncertantna muzika”, „Muzičke igračke”, „Gledajući ogledala Aniša Kapura”, „Kroz kutije zvuka” ... i poslednja, „Bez jave”.