Nova deponija – najveći ekološki projekat

Deponija u Vinči sada nije crna ekološka rupa Evrope. Umesto starog smetlišta sa kojeg se godišnje emitovalo više od pet milijardi kubnih metara metana u atmosferu, danas radi nova sanitarna deponija. Novi kompleks, odnosno Centar za integralno upravljanje otpadom, juče je obišla premijerka Ana Brnabić.

Uređenje sanitarne deponije u Vinči je, kako je rekla, najveći ekološki projekat koji se radi preko javno-privatnog partnerstva sa francusko-japanskim konzorcijumom „Suez–Itoču”.

– Ovaj ambiciozan projekat vredan je 370.000.000 evra i njime se rešava višedecenijski problem odlaganja komunalnog otpada u Beogradu – rekla je Brnabićeva i napomenula da je stara deponija bila jedna od 50 najvećih ekoloških problema u svetu i drugi u Evropi.

– Rešavanjem ovog problema odlaganja komunalnog otpada pokazujemo odgovoran pristup zaštiti životne sredine, ali i cirkularnoj ekonomiji i zelenoj tranziciji, što je jedan od osnovnih prioriteta vlade. Beograd dnevno generiše između 1.500 i 1.600 tona komunalnog otpada koji se taložio na deponiji u Vinči zbog čega je Srbija bila jedna od najvećih zagađivača – podsetila je premijerka.

Brnabićeva je navela da projekat sanacije deponije podrazumeva pet manjih projekata. Prvi je zatvaranje stare deponije i izgradnja nove sanitarne, što je završeno. Drugi projekat je otvaranje deponije za odlaganje građevinskog otpada, koja je počela da radi 18. avgusta.

Treću komponentu čini izgradnja elektrane za spaljivanje komunalnog otpada, koja bi trebalo da bude završena u novembru sledeće godine.

– To znači da će već od iduće grejne sezone u Beogradu deset odsto od ukupne toplotne energije dolaziti iz otpada, a osim toplotne, iz otpada će se dobijati i električna energija, i to pet odsto – rekla je Brnabićeva.

Četvrti projekat je izgradnja elektrane na deponijski gas, dok se peti odnosi na prečišćavanje otpadnih voda sa deponije.

– U Evropi postoje 492 ovakva postrojenja. Ono je u skladu sa najboljim standardima Evropske unije i mi ćemo prvi put u Srbiji dobiti toplotnu i električnu energiju iz otpada – rekla je Brnabićeva.

Ona je podsetila da je do sada 70 odsto električne energije dolazilo iz termoelektrana, a da je tek 2014. godine počelo da se ulaže u postrojenje za odsumporavanje.

– Više od 600.000.000 evra uloženo je u odsumporavanje koje je završeno za termoelektranu Kostolac, a očekujemo da do kraja godine bude raspisan tender za izgradnju postrojenja za odsumporavanje u Kostolcu u „Bloku A” – rekla je premijerka.

Brnabićeva je još istakla i da se radi nova strategija za upravljanje otpadom i da će javna rasprava o tome trajati do 5. oktobra, pa poziva sve zainteresovane da u njoj učestvuju.

Obilasku deponije prisustvovali su predstavnici kompanija „Beo čista energija” i „Itoču”, Ministarstva za zaštitu životne sredine, predstavnici grada, ambasadori Austrije i Kanade.