Buba sa jelenskim rogovima

Jelenak, jedan od najvećih insekata na našoj planeti, sreće se širom Evrope i istočne Azije, sve do Japana. Ime je dobio zbog velikih modifikovanih čeljusti mužjaka, koje podsećaju na jelenske rogove. Kod mužjaka ove vrste postoji velika razlika u veličini, pa su tako najsitniji primerci dugački svega tri santimetra, dok „kapitalci” mogu da budu i trostruko duži. Najkrupnije ženke dugačke su oko četiri santimetra.

Iako na prvi pogled izgledaju zastrašujuće, ovi insekti nisu opasni. Mandibule, odnosno rogovi mužjaka, ne mogu se potpuno zatvoriti i ne služe za ujedanje, mada mogu da uštinu. Zoolozi nisu tačno utvrdili koja je njihova uloga. Zna se da ih mužjaci koriste pre svega u borbi za ženku. Još je Darvin, proučavajući ove insekte, utvrdio da u borbama najčešće pobeđuju mužjaci sa većim rogovima, dok se često dešava da sitniji primerci uginu pre nego što dobiju priliku da se pare. U borbama mužjaka retko dolazi do povreda: životinje su u stanju da se dugo guraju, izdižući se na zadnje noge, a pobednik je onaj koji uspe da izbaci protivnika iz ravnoteže ili ga prevrne na leđa.

Mužjaci ženku pronalaze sledeći mirisni trag feromona koji ona ostavlja za sobom, a zatim se, posle borbe, pobednik pari sa njom. Ženka polaže dvadesetak jajašca u gomile trulog granja i debala ili među korenje trulog drveća, obezbeđujući im na taj način toplo stanište. Posle dve do četiri nedelje iz jaja se izlegu slepe larve, čije je telo žućkasto i providno. Hrane se trulim drvetom, koje vare zahvaljujući bakteriji koja živi u njihovoj guši i koja razlaže celulozu. Jelenak može dugo da ostane u stanju larve: ponekad prođe i po pet godina dok ne pređe u stupanj lutke.

Kada larva dostigne dužinu od desetak santimetara, ona se učauri, najčešće pod zemljom. Lutka boravi u „komori” napravljenoj od komadića drveta i biljaka koji su slepljeni pljuvačkom. U stupnju lutke životinja provede celu zimu.

Metamorfoza se završava obično početkom leta, kada se pojavljuju odrasle životinje, spremne da ostave potomstvo. Mužjaci iz čaura izlaze nekoliko dana pre ženki. Tokom kratkog života, koji najčešće traje samo do jeseni, jelenak ne može da jede čvrstu hranu. Hrani se nektarom i sokovima iz kore drveća i trulog voća. Uprkos zastrašujućem izgledu, mužjaci svoje rogove ne koriste za samoodbranu: ako im zapreti opasnost, umiriće se i praviti se mrtvi, sve dok ne budu bezbedni. Mnoge životinje hrane se ovim insektima, pa je tako jelenak često na jelovniku živine, jazavaca, lisica, ježeva, mačaka i mnogih vrsta ptica. Da bi izbegao grabljivce, većinu dana provodi u skrovištu, među trulim drvećem, a u potragu za hranom kreće tek u sumrak, kada je zaštićen, zahvaljujući tamnoj boji svog tela.

Nažalost, ovaj lepi insekt, o čijem životu još ne znamo dovoljno, polako izumire. Zbog uništavanja šuma i uklanjanja trulog drveća iz parkova, broj jelenaka se smanjuje, pa je ova životinja u mnogim zemljama zakonom zaštićena kao prirodna retkost.

D. D.