Večne poruke Plave grobnice

Tragom uzvišene, ali i setne komemorativne besede ministarke Darije Kisić Tepavčević, koju je, uz polaganje venaca, održala na ostrvu Vido, a u znamen herojstva srpskih vojnika koji su se pre 105 godina, posle albanske golgote, iskrcali na Krf i to malo nedaleko jonsko ostrvo, iznosim i tri svoja podsećanja.

Kada sam prvi put došao na poklonjenje tom ostrvcetu i večnoj Plavoj grobnici, pre 45 godina godina, Krfljani su mi ispričali jednu uzvišenu storiju. A ona je glasila: „Kada je 1964. godine jedan prebogati šeik hteo da otkupi Vido i pretvori ga, uz basnoslovna ulaganja, u turističku oazu, oni su rekli NE (ohi)”, uz obrazloženje da „Plava grobnica i mauzolej zauvek treba da ostanu mesto jednog tužnog, ali i uzvišenog podsećanja”.

Uostalom, u svetu postoji na desetine hiljada turističkih svetišta, dok je samo jedna, odista jedinstvena Plava grobnica, gde su svoje večno počivalište našli mnogi pripadnici, Grcima prijateljskog, srpskog naroda. A taj uzvišeni primer trebalo bi i danas da posluži kao nauk svima onima koji, umesto da bdiju nad takvim svetim mestima, čak ih ruše (na primer na Kosovu i Metohiji) ili svojataju huliganskim ispadima (kao nedavno na Cetinju).

Igrom slučaja, kao sarajevski helenista, dva puta sam bio u prilici da na ostrvu Vido budem i „dobrovoljni vodič”. Prvo, pre četiri decenije, trojici Atinjana. Kada sam im pročitao neprolazne himnične stihove Milutina Bojića: „Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne! Gazite tihim hodom! Opelo gordo držim u doba jeze noćne – nad ovom svetom vodom...”, trojica Atinjana izrazila su želju da ispred mauzoleja nekoliko minuta drže mrtvu stražu, u spomen srpskim vojnicima.

Drugi put u ulozi „vodiča” našao sam se 1988, i to s grupom Crnogoraca, Srba i Albanaca iz Podgorice (tadašnjeg Titograda), koji su želeli da posete i Krf i Vido, te osmotre Plavu grobnicu. U stvari, bio sam zamoljen da, kao jedini Sarajlija, budem njihov saputnik kroz Albaniju i Grčku. I to u prvom jugoslovenskom autobusu kojem je od 1948. bio dozvoljen prolazak kroz celu Albaniju, od severnog graničnog prelaza Hani i Hotit do južnog Kakavja.

Bilo je to svojevrsno putovanje i tragom albanske golgote srpske vojske. A možda i jedini put kad su i Albanci odavali poštu nad Plavom grobnicom.

Slobodan Stajić,
publicista, Sarajevo