Kad špijuni pošandrcaju

Moram da odem odavde što pre, rekao je operativac CIA svom nadređenom. Šef Centralne obaveštajne agencije za Balkan pažljivo ga je slušao i posmatrao. Agent je legao na kauč i ispovedao mu se kao svom psihoterapeutu, a ne čoveku koji vuče tanke niti po zapadnom Balkanu i njegovom epicentru, tajanstvenom Beogradu.

Bio je jedan od najboljih ljudi za specijalne zadatke na terenu, zato je poslat u crnu balkansku rupu. Znao je da dolazi u mističnu zonu koja pulsira, kao da je živi stvor i koja je progutala daleko veće frajere od njega. Ali sada je tražio izvlačenje, tražio je spas.

Regionalni šef CIA dobio je tajne instrukcije, kao sve filijale u svetu iz samog epicentra moći, Stejt departmenta i Pentagona, da obrati pažnju na „havanski sindrom”, misterioznu neurološku bolest koja spopada agente CIA širom sveta. Sve je počelo na Kubi, kada su diplomate i špijuni osetili da su pošandrcali i da su meta napada nekakvim asimetričnim oružjem. Neko ih tačno locira i verovatno šalje nekakve talase koji ih izbacuju iz stroja.

Balkanski bos iz Lenglija ponavljao je u sebi depeše koje je dobio, proučio je abnormalne simptome kao što su mučnina, jaka glavobolja, bolovi u uhu, umor, nesanicu i tromost. Pitao je svog omiljenog agenta, pokušavajući da bude blag. Bolje je tako, za viku ionako ima ceo bogovetni dan.

– Osećaš li nešto od svega ovoga?

Lično ga je obučavao, potom i preporučio da ga dovedu u Srbiju, garantovao za njega, bio je siguran da će odoleti svim izazovima i opasnostima koje ga čekaju. Sada je čekao samo odgovor. Agent je ćutao i gledao kroz njega u prazno.

– Došao si u evropsku Kazablanku, a ne u vrtić, znao si to. Šta te sad spopalo, daj ne budi mamina maza.

Sada je već pokušavao da promeni taktiku, da bude strog, mislio je da će trgnuti onog tvrdog momka koga je spremao za specijalne operacije najvišeg ranga. Ali slomljeni agent je tiho i plašljivo promucao, kao da nije bio svestan da se nalazi u „gluvoj sobi”:

– Da, šefe, sve to osećam. Jednostavno, čim ustanem, zamanta mi se u glavi.

Dođavola s ovim, govorio je ponovo u sebi njegov šef. Svi simptomi se poklapaju sa slučajevima širom sveta, ne smem da se šalim jer je prokleti „havanski sindrom” postao prioritet američkog državnog sekretara Entonija Blinkena.

Probao je da izvuče poslednju kartu iz špila i motiviše momka. Pozvao je sekretaricu i rekao joj da skuva dve jake kafe bez šećera i da neko iz osoblja trkne do najbliže pekare i kupi tepsiju bureka. Šta je znao iskusni dasa iz Lenglija, što nisu znali ni u Stejt departmentu ni u Pentagonu, a tog saznanja se toliko plašio, još iz starih dobrih vremena, kada je dolazio u Beograd kao stažista CIA.

Nije bio to strah da su njegovog poverljivog momka vrbovale srpske službe. Sada ga je posmatrao očinski i sve kockice su mu se sklopile. Dakle, manta mu se već od jutra. Oseća mučninu i jaku glavobolju, boli ga uvo za sve, trom je i ima nesanicu.

Šefa CIA za Balkan oblio je znoj, počelo je da mu se vrti u glavi, pitao se gde su ta kafa i taj burek kako bi ga prošla mučnina. Počeo je da oseća sve ono na šta se žalio njegov agent. Trudio se da prikrije to. Naglo je ustao, počeo da šeta po sobi i viknuo momku na kauču.

– Dođavola, ti si postao Srbin – viknuo je.

Operativac se trgao i odmah ustao. Šef je seo za sto i pozvao ga da sedne preko puta njega. Pitao se kako je baš njegov čovek laserski inficiran.

Pitanja su se nizala. Pije li bensedin ujutru, a kafetin uveče? Uzima li keš kredit iz banaka i da slučajno nije kupio polovnjaka na placu? Da li uveče gleda „Zadrugu” i „Parove”, a onda rimejk rijalitija u informativnim emisijama?

Nije valjda njegov poverljiv čovek slušao doktora Nestorovića kada je rekao da Srbi imaju najjači gen i da je moguće Teslinim vremeplovom putovati kroz vreme, pa pomažnjavati tajne Tesline spise? Setio se. Kada je predlagao Lengliju da obrate pažnju na tog dr Nestorovića, dobio je podsmešljiv odgovor – predložili su mu da ode zajedno s njim u šoping u Milano.

Pije li, možda, njegov momak rakiju – marka šljivka – pre nego što ga uveče odvuku na splav, gde bi se i matorcu poput njega smućkalo u glavi pored tolike količine silikonskih oblina i buke tehno-narodnjačkih bendova? Da li je ovo „šljivarski soj”, treba li da tako nešto napiše u depeši ili da zauvek ućuti kako i njega ne bi sklonili? Nije se valjda njegov mladi operativac zbog toga zadužio kod zelenaša, kada dobija dolare iz crnih fondova za tajne operacije?

Počeo je da razmišlja dublje, da prodre u onostrano. Da li je „havanski soj” povezan sa dobom Batistine dekadencije, kazina, barova i Hemingvejom, ili se odnosi na vreme hladnog rata, Fidela Kastra i sovjetskih agenata koji su dolepršali na Kubu?

Nije video nikakvu logičku vezu, ali setio se nečeg drugog. Kao mladi stažista CIA ubačen u Beograd bio je u specijalnoj misiji. Trebalo je da razotkrije aktivnosti Slobinog „Iks men tima”, grupu vidovnjaka, ezoterika, parapsihologa, astrologa, pod kodnim nazivom „Grupa 69”, koja je vodila paranormalni rat. Čudna ekipa: narogušili bi se svom snagom uma na NATO i koncentrisali na obaranje aviona. Sednu, popiju rakijicu, zažmure i svoje misli upere na lovce F-16.

Tumači zlehudog srpskog proročanstva dobili su svoju prostoriju u Generalštabu, gde su mesecima pokušavali da doakaju novom svetskom poretku, s planom da ga konačno ukokaju!

Tadašnji mladi agent, sada šef CIA za Balkan, dobio je čudnu poruku iz Lenglija. Nekadašnja mis Srbije Milja Vujanović, neformalna šefica grupe, s nekoliko aktivnih visokih oficira smislila je da matematičkom kombinacijom kretanja zvezda i planeta, uz sadejstvo umova iz tajne grupe, izvrši planetarnu diverziju i – baci Madlen Olbrajt u bunar.

Izgleda da je došlo do greške u proračunu, pa Olbrajtova nije videla nebo iz bunara. Ali ni tu nije bio kraj njegovog zadatka jer je Sloba pao. Međutim, „Grupa 69” kao da nikada nije prestala da deluje. Posle pobede DOS-a Olbrajtovoj je pretila nova opasnost. Jedan od lidera pobedničke koalicije, žestoki Čačanin Velja Ilić, pokušavao je da dopre do Madlen, zavede je i žrtvuje se za majčicu Srbiju.

Šef CIA za Balkan vratio se u sadašnjost. Zamantalo mu se od uspomena, osetio je mučninu, glavobolju i, konačno, bolelo ga je uvo za sve. Pogledao je operativca i potpisao naređenje da se vrati u Ameriku.

Iskusni šijun izašao je napolje i duboko udahnuo. Svi simptomi su nestali. Znao je da je samo u Beogradu siguran, stekao je imunitet krda!