Izvinjenje kakvo se pamti

Zbog potrebe da promenim dioptriju ostavila sam 22. septembra naočare u optičarskoj radnji „Oči u oči”, Terazije 24. Tom prilikom rečeno mi je da mogu da ih podignem najdalje za dva dana i da će me pozvati.

Pošto se čekanje na poziv odužilo i posle ta dva dana, svratila sam u radnju i zatekla gospodina Emila Marinkovića, iznenađenog jer je bio uveren da sam svoje naočare već preuzela. Propust zbog kojeg je došlo do kašnjenja napravio je neko iz radionice s kojom sarađuje. Dakle, odgovornosti gospodina Marinkovića nema.

Međutim, kada sam 27. septembra preuzela naočare i htela da platim uslugu, gospodin Marinković je to kategorično odbio. Priznaćete da je takav gospodski, moralni gest danas prava retkost, nešto što se svakako pamti.

Nada Petrović