Imunski sistem može da napada sopstvene nerve

Polineuropatije spadaju u grupu neuromišićnih bolesti. Termin polineuropatija podrazumeva bolest većeg broja perifernih nerava. Postoji veliki broj uzroka ovih oboljenja. Jedna od najznačajnijih grupa su imunski posredovane polineuropatije, koje nastaju tako što imunski sistema napada sopstvene nerve.

Asistent dr sc. med. Stojan Perić, neurolog sa Odeljenja za neuromišićne bolesti Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, objašnjava da u ovu grupu spadaju akutni poliradikuloneuritis, hronična inflamatorna demijelinizaciona poliradikuloneuropatija, multifokalna motorna neuropatija, potom polineuropatije u okviru sistemskih bolesti vezivnog tkiva poput sistemskog lupusa, polineuropatije u sklopu vaskulitisa, kao i polineuropatije u sklopu pojedinih hematoloških oboljenja.

– Akutni poliradikuloneuritis je najteža imunski posredovana polineuropatija, koja se razvija brzo pa za samo nekoliko dana ili nedelja oboleli mogu da postanu potpuno nepokretni, dok je izvesnom  broju pacijenata neophodna mehanička ventilacija zbog zahvaćenosti mišića za disanje. Bolest se javlja kod jednog od 100.000 stanovnika godišnje. U Srbiji godišnje imamo oko 70 pacijenata sa ovom teškom bolešću, koji često zahtevaju lečenje u jedinicama intenzivne nege – ističe dr Perić.

Hronična inflamatorna demijelinizaciona polineuropatija (HIDP) je hronična forma slične bolesti, koja se razvija tokom osam ili više nedelja, a tok može biti veoma podmukao i bolest se ponekad razvija i mesecima pa čak i godinama. Ova bolest može dovesti do teških poremećaja hoda, čak i do vezanosti za krevet. Pored toga, kod pacijenta može da dođe do onesposobljenosti ruku, tako da oni nisu u mogućnosti da se samostalno zakopčaju, da koriste nož i viljušku, da rukuju novčićima, da operu i osuše kosu. Ovo oboljenje se javlja kod oko pet osoba na 100.000 stanovnika.

– Prvi simptomi tipične polineuropatije najčešće su osećaji trnjenja, žarenja, paljenja, mravinjanja, osećaj toplote i hladnoće, „udari struje”, probodi i bockanje u predelu stopala. Vremenom se svi ovi simptomi šire od stopala sve do kolena, kada počnu da se ispoljavaju i u šakama. U tom trenutku, obično počinje da se javlja i gubitak osećaja dodira. U sledećem stadijumu bolesti dolazi i do slabosti mišića. Bolesnici obično prvo gube mogućnost hoda na petama i prstima. U kasnijem toku se javljaju i problemi sa izvođenjem finih pokreta šaka, slabosti mišića natkolenica i nadlaktica – pojašnjava dr Perić.

Pacijenti treba da se jave lekaru čim primete prve simptome polineuropatije. Ključno je da izabrani lekar prepozna da li se uopšte radi o polineuropatiji i ukoliko na nju posumnja, bitno je da pacijenta uputi kod neurologa. Slične smetnje mogu da izazovu i problemi sa kičmom ili bolesti krvnih sudova nogu pa je veoma važno da se na primarnom nivou zdravstvene zaštite prepozna kom specijalisti treba uputiti pacijenta. Prisustvo slabosti mišića ekstremiteta je jasan znak da pacijenta treba hitno uputiti neurologu.

– Akutni poliradikuloneuritis leči se primenom intravenskih imunoglobulina ili terapijskim izmenama plazme, što su skupe terapije, koje se primenjuju samo u specijalizovanim centrima. Respiratorna podrška je takođe veoma važna kod pacijenata sa slabošću mišića za disanje. I pored svih ovih terapijskih mogućnosti, nažalost, oko pet odsto naših pacijenata premine u akutnoj fazi. Ipak, većina pacijenata se odlično oporavi, ali simptomi zamora, bolova i trnjenja mogu perzistirati čak i godinama što se leči simptomatskom terapijom – navodi dr Perić.

Terapija hronične inflamatorne demijelinizacione polineuropatije je dugotrajna, meri se mesecima i godinama. Lekovi izbora su kortikosteroidi i intravenski imunoglobulini, a u pojedinim slučajevima i terapijske izmene plazme. Što se ranije počne sa terapijom, rezultati su bolji i može se postići i potpuni oporavak. Nažalost, kod pojedinih pacijenata ne pomažu do sada registrovani lekovi – navodi naš sagovornik.

Najčešći posredni uzročnik akutnog poliradikuloenuritisa su virusne i bakterijske infekcije, respiratorne i crevne. Čak i blaga infekcija može biti uzrok problema. Imunski sistem obolelog se aktivira kako bi se odbranio od patogena i greškom se usmeri i protiv sopstvenih nerava. Da li i virus korona može da bude uzročnik ove bolesti?

Kod malog broja obolelih, bilo koja infekcija, uključujući i kovid 19, može biti uzrok ponovne epizode akutnog poliradikuloneuritisa.

– Naše iskustvo pokazuje da se kod pacijenata sa HIDP, koji su imali kovid 19, nije pogoršala osnovna bolest, niti su oni imali teške forme korone. Ipak, u literaturi su opisani slučajevi pogoršanja oboljenja usled kovida. Veoma je važno razumeti da kao što infekcija može da bude okidač nastanka imunski posredovanih neuropatija, tako to može biti i vakcina. Ipak, rizik od nastanka poliradikuloneuritisa nakon vakcinacije protiv gripa je višestruko manji nego rizik nakon samog gripa. Na oko 1.500.000 vakcinisanih od svinjskog gripa, u proseku samo jedan dobije akutni poliradikuloneuritis. Podaci iz Velike Britanije ukazuju da vakcinacija protiv SARS-KoV-2 čak smanjuje ukupni rizik od poliradikuloneuritisa. Nema dokaza da kod osoba koje su preležale poliradikuloneuritis, vakcina povećava rizik od ponovne epizode ove bolesti – ističe naš sagovornik.

Prema dosadašnjim saznanjima, vakcine protiv korone su bezbedne za osobe koje su preležale akutni poliradikuloneuritis.