Spasonosno vakcinisanje dece

MEDICINA

Još smo daleko od kraja pandemije, ali to ne znači da je prerano početi s procenom njenih dugoročnih posledica i razmatranjem mera koje bi sprečile dalje štete. Pre svega imajući u vidu sve veći broj zaražene dece školskog uzrasta, koja ne samo da obolevaju od kovida 19, raznog stepena intenziteta, već infekciju prenose i na druge, naročito na stare, čime se formira začarani krug. Mesecima se zna da je delta varijanta virusa korona 2 predominantna na našem terenu, kao i u većini zemalja Evrope i da je daleko zaraznija od potisnute alfa varijante, što kao direktnu posledicu ima sve veći broj zaražene dece u bolnicama. To sve događa se iako statistički pokazatelji govore da su mladi, a pogotovo deca, daleko otporniji od starijih na infekciju virusom korona 2 i da retko o obolevaju od težih formi kovida 19. U stvari, težina kliničke slike u srazmeri je s godinama života: za nekog ko je ušao u devetu deceniju verovatnoća smrtnog ishoda zbog kovida 19 biće oko hiljadu puta veća nego za nekoga ko je mlađi od 25 godina. 

Delta varijanta originalnog virusa korona 2 došla je iz Indije u Englesku maja meseca, a onda je za nekoliko nedelja osvojila Evropu. Već u junu je preneta u SAD iz koje su posle mesec dana počeli stizati alarmantni izveštaji o neobično velikom broju adolescenata i dece kojima je bilo neophodno bolničko lečenje zaraze. U poređenju sa alfa varijantom virusa, brzina masovnog inficiranja varijantom delta bila je desetostruko veća. Glavni razlog tome je nedovoljni imunitet dece jer pre 12. godine ona nigde nisu vakcinisana kovid vakcinom, dok su ona starija, između 12. i 15. godine vakcinisana samo ukoliko su bila ugrožena, uglavnom plućnim i neurološkim problemima (dobar deo dece je odranije bio u kontaktu s jednom formom virusa korone koja izaziva lak kašalj ili kijavicu i iza sebe ostavlja slabašni imunitet, što delimično objašnjava njihovu otpornost na sve varijante virusa). Više studija iz Ujedinjenog Kraljevstva, pretežno Imperijalnog koledža u Londonu, pokazale su da, uopšteno uzeto, nevakcinisane osobe svih godišta, posle infekcije varijantom delta, odlaze na bolničko lečenje dva puta češće od takođe nevakcinisanih, ali inficiranih varijantom alfa. 

Doskora malo ko od epidemiologa ispoljavao je naročiti interes za učestalost obolevanja od kovida 19 u populaciji mlađih od 18 godina, tako da nije poznato koliko ih je zbog težih formi kovida 19 lečeno u bolničkim jedinicama za intenzivnu terapiju. Iz izveštaja američkog Centra za suzbijanje i prevenciju bolesti, poznatog u svetu i po akronimu CDC, vidi se da je broj dece lečene u jedinicama za intenzivnu negu bio isti u avgustu, u kome je dominirala delta varijanta, i u junu do čije sredine je alfa varijanta bila četiri puta češća od delte. Direktorka ovog centra u Atlanti, profesorka pedijatrijskih infektivnih bolesti u Opštoj masačusetskoj bolnici Rakel Valenski, izjavila je 31. avgusta na pres-konferenciji da zbog dominacije delta varijante zaista češće obolevaju i deca i odrasli, ali da nije povećana težina bolesti u poređenju s vremenom u kome je dominirala varijanta alfa. 

Bezrazložni strah od vakcine 

U svakom slučaju, velika zaraznost delta varijante ne utiče na težinu kliničke slike kovida 19, koja je u dečjem uzrastu uglavnom blaža nego u populaciji odraslih, ali se o mogućim kasnim posledicama, naoko blage bolesti, za sada malo zna. Osim toga, veliki broj dece se odvaja od škole, što ugrožava sistem obrazovanja. Kad se posmatra situacija na terenu, vidi se igra brojeva. Kad broj inficiranih raste, onda raste i broj na bolničkom lečenju; kad se povećava broj vakcinisanih, smanjuje se broj inficiranih i bolnički lečenih. Međutim, to je samo računica koja ne uzima u obzir da se deca ne mogu vakcinisati bez dozvole roditelja ili staraoca koji često zbog nedovoljno dobre informisanosti, predrasuda i bezrazložnog straha odlažu ili odbijaju ponuđeno vakcinisanje, tako da je broj vakcinisane dece manji nego što bi, pre svega, želeli epidemiolozi i lekari praktičari. 

Globalna kampanja za vakcinaciju odraslih traje, a sada je proširena i na decu od 12 do 15 godina. Njihova masovna imunizacija započeta je prvo u Kanadi i SAD i smatra se vrlo uspešnom, čemu je ponegde doprinela i zabrana odlaska u školu svakom nevakcinisanom detetu. U Srbiji je još 28. maja odobrena vakcinacija dece uzrasta od 12. do 17. godine i u skladu s Evropskom medicinskom agencijom primenjuje se „Fajzer” – „Biontek” vakcina. Do sada je u Srbiji, nažalost, vakcinisano oko 6.000 dece, što je malo, uostalom kao u populaciji odraslih, u kojoj je jedva 50 odsto imunizovanih. 

Roditelji ili staraoci dece koji su nepoverljivi i ne odobravaju vakcinaciju dece verujući moralno skromnim nosiocima medicinskih titula više nego zdravom razumu, morali bi se setiti da je vakcinisanje mlađih osoba odavno u primeni jer se tako od infekcije indirektno štite stari i bolesni. Svaka nova vakcina protiv gripa koja se za narednu godinu unapred priprema, posle samo jednog testiranja sigurnosti i efikasnosti odmah se primenjuje u opštoj populaciji da bi se zaštitili mladi i stari, a naročito bolesni. U Engleskoj, na primer, četvorogodišnja deca dobijaju vakcinu protiv gripa svake godine da se ne bi zarazila i potom zarazu prenela na stare koji su osetljivi na virus i zbog toga često umiru. Deca se vakcinišu protiv rubeole koja je za njih blago oboljenje, ali je vrlo opasna za svaku trudnu ženu i njeno još nerođeno dete. Mladi gimnazijalci i drugi srednjoškolci u velikom broju evropskih zemalja vakcinišu se protiv papiloma virusa, ne zarad sebe, već da bi se sprečila ekspanzija virusa koji prouzrokuje karcinom kod žena. 

Opasnosti i koristi od vakcinacije dece 

„Fajzerovu” vakcinu primilo je preko 15 miliona dece. Do sada su na osnovu stečenih iskustava doneti zaključci koje je na konferenciji za štampu 31. avgusta iznela dr Lajz Vajteker, klinička profesorka dečjih infektivnih bolesti i imunologije na Imperijalnom koledžu u Londonu: 

U populaciji odraslih vakcine smanjuju opasnost od teške bolesti, hospitalizacije i od smrti. 

Tinejdžeri lako tolerišu vakcinu koja dovodi do odlične imunoreakcije koja se ogleda u bolu na mestu ubrizgavanja vakcine, zatim pojavi simptoma sličnih gripu, što traje nekoliko dana. 

Smanjuje se opasnost od infekcije delta varijantom i dalje transmisije virusa. 

Postoji opasnost, ali retka, od zapaljenja mišića srca (miokarditis), naročito posle druge doze „Fajzerove” vakcine. Opasnost je veća u populaciji adolescenata nego u populaciji odraslih. Miokarditis nastaje u 45–60 slučajeva na milion vakcinisanih drugom dozom, a od jedan do 10 slučajeva na milion posle prve doze. Muškarci dobijaju miokarditis deset puta češće od žena. Iako do kliničkog oporavka dolazi brzo, magnetska rezonanca u nekim slučajevima i dalje pokazuje promene na mišiću srca. Još uvek je rano govoriti o trajanju tih promena. Opasnost pojave miokarditisa posle vakcinacije treba posmatrati imajući u vidu kovid 19 obolelog deteta, koji takođe može dovesti do pneumonije i do miokarditisa, i to onoliko često koliko i vakcina. 

Većina dece starosti od 12 do 15 godina posle infekcije delta varijantom nema simptoma ili su oni blagi. Smrtnost je jedan u dva miliona slučajeva. 

Posle infekcije virusom korona 2 javlja se retka komplikacija, u vidu groznice i miokarditisa (poznata je kao pedijatrijski zapaljenjski multisistemski sindrom – PIMS). Posle šest meseci od početka bolesti, većina obolele dece ozdravi, a magnetska rezonanca im je normalna. Smrtni ishod je izuzetno redak. 

Deca s hroničnim bolestima teško se bore s kovidom 19. 

Na osnovu analize telefonske ankete koju je sproveo Imperijalni koledž u Londonu, 40–70 odsto zdrave dece već je ranije bilo inficirano virusom iz porodice korona i zato raspolaže tzv. prethodno stečenim imunitetom, koji objašnjava zbog čega su im u slučaju aktuelne infekcije virusom korone 2 i delta varijantom simptomi blagi i zašto za njih ne postoji opasnost komplikacije kao što je PIMS. 

Polovina časova u školi

Uticaj pandemije na školovanje mladih počevši od osnovnog do univerzitetskog, očigledan je i zabrinjavajući. Posle prvog „lokdauna” u Engleskoj, đaci u javnim osnovnim školama iskoristili su samo 38 odsto školskih dana, što se ne razlikuje mnogo od situacije u ostalim evropskim zemljama, uključujući i Srbiju u kojoj su osnovci od prvog do četvrtog razreda imali skraćene časove, a od četvrtog do osmog razreda išli su u školu svakog drugog dana, a časovi su trajali po pola sata. Budućnost te dece nije potpuno jasna. Kad bude kraj pandemije i kad bude moguće praviti bilans, najveći broj dece imaće u školskoj godini samo polovinu časova na kojima su bili učitelji i profesori. To je nešto više od pet odsto njihovog ukupnog vremena provedenog u školi. Novija istraživanja na tu temu (Institute for Fiscal Studies in London) procenjuju da u uređenim i ekonomskim stabilnim zemljama svaka godina školovanja povećava individualnu zaradu za osam odsto. Malo bolje stojeći i obrazovani roditelji naći će način da svojoj deci obezbede privatne učitelje ili profesore, tako da će se negativni efekti, nadajmo se privremeno, odraziti tamo gde se jedva sastavlja kraj s krajem. 

Profesor Medicinskog fakulteta u penziji