Upotreba srpskog jezika u poslovne svrhe

Usvajanje Zakona o upotrebi srpskog jezika je izvanredna odluka, koja ima veoma širok značaj, a primena ovog zakona trebalo bi da se realizuje u svim delatnostima.

S obzirom na to da u Srbiji postoji mnogo firmi koje su vlasništvo stranaca, trebalo bi da ovaj zakon važi i za ove firme. Ili je, možda, došlo vreme da onaj ko radi u stranoj firmi mora da zna jezik vlasnika: nemački, kineski, arapski, turski, korejski ili neki drugi. A ako, na primer, kineski vlasnik proda svoju firmu Arapinu, onda bi Srbin radnik trebalo valjda da uči arapski jezik.

Kupoprodajnim ugovorom sve se definiše, ali u praksi se dešava i ono što nije ugovorom definisano. Srpski je po Ustavu zvanični jezik u Srbiji i ne treba dozvoliti da u fabričkoj korespondenciji, u običnim pogonskim izveštajima, radnici iz Srbije moraju da pišu jezikom vlasnika.

Nekada je i u nazivu firme trebalo da se prepozna njena delatnost, a sada je, čini se, mnogo važnije da se u naziv ubace strane reči.

Za sve radnje postoje inspekcijske službe i kontrole, a najvažnija je primena zakona. Ovog o kojem sam pisao, kao i ostalih.

Prof. dr Branislav Nikolić,
Novi Beograd