Vakcinacija može doneti spas

Krajem 18. veka, 1798. godine, Edvard Džener je napravio prvu vakcinu protiv smrtonosne bolesti – velikih boginja – koja je sprečila masovno umiranje ljudi od ove opake bolesti. Posle su stvorene i druge vakcine protiv bakterija kao što su veliki kašalj, tuberkuloza, tifus, koje su pobedile ove zarazne bolesti. Zatim su se pojavile vakcine protiv bolesti izazvanih virusima, kao što su morbili, razni sojevi gripa, poliomijelitis, besnilo... Postalo je pravilo da deca posle rođenja prime sve potrebne vakcine protiv zaraznih bolesti tog uzrasta. Na ovaj način u celom svetu je zaustavljeno umiranje dece od bolesti koje su u to doba bile veoma opasne po život.

Aktuelni virus iz grupe korona – kovid 19 spada u grupu adenovirusa, u koju spada i virus gripa. Ovaj virus pokazao se kao veoma otporan i uz mutacije lako zaražava veliki broj ljudi s teškim oboljenjima parenhimatoznih organa (pluća, jetra, bubrezi, srce), a nisu pošteđeni ni krvni sudovi s konsekutivnom trombozom. Postoji li lek protiv ove pošasti? Naravno da postoji, i to je jedino – vakcinacija. Cepljenje protiv zaraznih bolesti je najveće dostignuće medicine.

Postavlja se pitanje ko su ljudi koji protestuju protiv vakcinacije kad bolest, nepotrebno, svakodnevno odnosi više od 30 života ne birajući uzrast. Mlada populacija prednjači u ovoj nečasnoj raboti. Pridružuje im se i nemali broj zdravstvenih radnika, i to ne samo u Srbiji. Pitam se gde su oni završili medicinu i jesu li čuli za Hipokratovu zakletvu – da svojim ponašanjem i medicinskim postupcima neće narušiti zdravlje pacijenta. U nekoliko zemalja su zdravstveni radnici antivakseri suspendovani s posla, što se pokazalo kao vrlo uspešno. Srpsko lekarsko društvo treba dobro da razmisli o oduzimanju licence ovim zdravstvenim radnicima na određeni broj godina.

Šta rade država i Krizni štab u ovoj situaciji kad je broj zaraženih dnevno u našoj zemlji u odnosu na broj stanovnika najveći u Evropi? Svi smo bili oduševljeni brzom reakcijom vlasti prilikom nabavke vakcina, čak smo ih šakom i kapom delili sa susednim zemljama. Sada vlast ne preduzima nikakve mere da utiče na svest građana, osim proklamacija. Dr Kon je nedavno izjavio da struka u Kriznom štabu daje stručna savete i predloge, ali da su se umešali političari, koji smatraju da su ekonomija i privreda važniji činilac od zdravlja nacije.

Imala je država priliku da vrlo dobre rezultate početkom maja i juna kapitalizuje daljim merama, kao što su kovid propusnice. Ali nije. Nastalo je „opštenarodno veselje” – razni festivali, pozorišne i bioskopske predstave, rođendani, svadbe, sportski događaji i druga okupljanja doveli su do situacije u kojoj se nalazimo. Šta sada treba uraditi? Pored kovid propusnica, koje su uvedene u dve trećine članica EU, treba uvesti i obaveznu vakcinaciju, koja je u interesu zdravlja nacije, što ne može biti u suprotnosti s Ustavom, kako neki u vlasti govore. Ovim činom nikom nisu ograničena prava. Ako bi se tada pojavili antivakseri, onda bi to ponašanje bilo pravni delikt za koji bi snosili posledice. Samo na ovaj način se može zaustaviti neprimereno divljanje zdravstveno neobrazovanog dela nacije.

Povećana je i smrtnost građana s težim oboljenjima, koja zahtevaju hitne intervencije, ali zbog antivaksera nema mesta u bolnicama, jer je zdravstveni sistem prenapregnut, a osoblje je toliko zamoreno da neki daju i otkaze. Treba razmisliti o još jednoj meri – da nevakcinisani, kad se razbole i dođu na bolničko lečenje, pri otpustu plaćaju sve troškove lečenja.

Državni organi moraju imati jedinstveni stav kad je reč o pomenutim predlozima. Nema kolektivnog imuniteta sve dok se bar 90 odsto nacije ne vakciniše, a i posle toga ćemo se „družiti” s koronom kao delom virusne infekcije, uz redovnu godišnju vakcinaciju jednom vakcinom protiv adenovirusa iz grupe influence.

Prof. dr sc. Radenko Tadić,
Novi Beograd