Duva košava, ali toplija

Narandžasti meteoalarm koji se „upalio” na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda potvrdio je ono što smo već i sami osetili po podrhtavanju prozorskih okana i razbarušenoj kosi. Košava se opet pojavila u Beogradu – teatralno, tako da je svi primete i da nikom ne promakne. Vetar karakterističan za područje naše zemlje kad god se pojavi izazove puno buke. Nije ni čudo što Čola u svojoj pesmi kaže „Duva košava kao da je šašava”.

Uzbunili su se radnici komunalnih službi koji uvek posle košave imaju posla, ali i vozači pa i meteoropate kojima donosi nervozu i glavobolju. A na sajtu RHMZ-a stajalo je obaveštenje da će do petka u košavskom području biti vetrovito sa jakim i olujnim jugoistočnim vetrom koji će na jugoistoku Banata dostizati udare orkanske jačine, više od 28 metara po sekundi. Jer košava mora da opravda svoje ime – koje u bukvalnom prevodu sa turskog znači „brz vetar”. Reč je o lokalnom vetru, koji smatramo simbolom našeg grada iako su sa njegovom jačinom najviše upoznati stanovnici Vršca.

– Košava je počela u subotu i bila je koncentrisana na južni Banat, ali je sada počela da se širi i na veći deo Vojvodine, područje Beograda, Pomoravlje i deo Šumadije. Jer što je jači njen intenzitet, veći joj je i domet. Košavom zovemo jugoistočni vetar čija je brzina više od 11 metara u sekundi – objašnjava meteorolog Nedeljko Todorović i dodaje da u Beogradu duva toplija varijanta, pošto su temperature iznad prosečnih vrednosti, dok će, kako se više približavamo zimi, sve češće stizati i hladna varijanta košave. Ona koja, kako volimo da kažemo, „probija kosti”.

Oko košave su se, kako to obično biva, isplela i različita verovanja. Jedno od najpoznatijih je da kada duva, duva neparan broj dana – ili tri, ili sedam ili 21 dan. Ali, prema Todorovićevim rečima, to nije tačno.

– Ona može da duva i dan, dva, tri, četiri, pet, šest, pa sve do mesec dana. Uslov je da je u istočnoj Evropi visok vazdušni pritisak, a u Sredozemlju nizak. I koliko traje takva situacija trajaće i košava – objašnjava on.

Najduža epizoda ovog vetra zabeležena je 1972. godine. Počela je u februaru i trajala 31 dan. Najjače udare košave istorija naše meteorologije zapamtila je 1976. godine kada je dostizala brzinu od 130 kilometara na čas.

Ovaj nalet košave trebalo bi da počne da slabi u popodnevnim časovima i sutra. Ali, prema rečima Todorovića, osećaćemo ga sve do petka kada će oslabiti dovoljno da više nećemo moći da ga nazivamo košavom jer neće ispunjavati uslov da duva brzinom od 11 metara u sekundi.
Oni koji se uzdaju u košavu kao glavnog prečišćivača beogradskog vazduha ne treba da očajavaju. Jer sezona je tek počela. Ona je najaktivnija baš u periodu između oktobra i februara. Tako da ima još vremena za onu pesmu „Duvaj, košavo, pa rasteraj tamne oblake”.