Ekocid u Kraljevu

Kraljevo je grad u kojem sam odrastao i gde sada, kad sam u penziji, provodim veliki deo svog vremena. Grad je lep, s izvanrednim prirodnim, istorijskim i turističkim znamenitostima u najbližoj okolini.

U samom Kraljevu u novije vreme je bilo velikih javnih investicija: hala sportova, novi most, dodatni most uz stari most, dugačak kej pored Ibra s ogromnim potpornim zidovima za zaštitu od poplava i odronjavanja i drugo.

Međutim, prelazeći nedavno most na Ibru u Kraljevu ostao sam zaprepašćen. Video sam dva radnika gradske službe „Čistoća”, od kojih je jedan trimerom kosio korov koji je prekrio ceo taj deo keja nizvodno od starog mosta, tako da se nije ni mogao koristiti za šetnju. Drugi radnik je lopatom skupljao pokošeni korov, kao i ogromnu količinu smeća koje smo mi, nesavesni građani, kao i prodavci sa kvantaške pijace koja se nalazi tik iznad tog dela keja, vremenom nabacali. Međutim, umesto da sve to smeće skupi na gomilu radi utovara u nekakvo vozilo kojim bi bilo odvezeno na deponiju, on je sakupljeni otpad bacao na kosinu prema reci kako bi ga odnela voda.

Odmah sam, sa lica mesta, pozvao direktora „Čistoće”, ali on nije bio u kancelariji. Tražio sam da razgovaram s neposrednim šefom tih radnika i telefonom od njega dobio odgovor: „Šta da kažem?”

Zatim odem do opštine, potražim gradonačelnika, ali se kod njega može samo uz prethodnu pisanu najavu. Setim se komunalne inspekcije, ali ni tamo nije bilo načelnika. Većina kancelarija zaključana. Naletim na kancelariju s natpisom „Ekološka zaštita” (ili tako nešto) i obradujem se da sam na pravom mestu. Ali nekoliko zaposlenih devojaka koje su sedele u toj kancelariji reklo je da to nije njihov posao.

Na kraju ipak u kancelariji pronađem jednog komunalnog inspektora, koji se zabavljao svojim mobilnim telefonom i koji je, prekinut u tom poslu, mrzovoljno navodno zapisao moju prijavu na ceduljici veličine fiskalnog računa sa kase u prodavnici.

Ne verujem da će taj i takav službenik išta da uradi, pa se zato javljam našoj „Politici”.

Kada sam već kod te teme, i opet u Kraljevu, opet baš o tom keju, ne mogu da ne spomenem još jedan šok koji sam doživeo pre neki dan, kada sam prvi put prošetao novim delom keja, koji je nedavno, možda čak i ove godine, produžen uzvodno i duž njega je izgrađen i potporni zid zbog visoke, strme obale na kojoj su stambene kuće. To je u samom centru Kraljeva, ali je neshvatljivo da je prilikom izgradnje tog novog dela keja na brojnim mestima ostavljena stara kanalizacija s direktnim odvodom u reku. Jasno se vide velike cevi iz kojih se izlivaju fekalije, a nekoliko metara nizvodno ljudi se kupaju u toj istoj reci. Istina, zbog niskog vodostaja, fekalije ovog puta nisu ni stigle do vode, već su ostajale na suvom.

Zar gradnja jednog takvog objekta kao što je ovaj kej nije bila odlična prilika da se kanalizacija u tom delu grada jednom uredi, kad već nije ranije, i da se spreči da ide u prelepi Ibar?

Sve naše vlasti veoma vole da se bave „velikim” poslovima: građenjem velelepnih objekata, nabavkom preskupe opreme za komunalne i javne službe, koja najčešće služi samo za prikazivanje i paradiranje, ali im je bavljenje „sitnim”, „neuglednim” poslovima, kao što je čišćenje ulica, periodično farbanje ograda na mostovima, bandera, saobraćajnih znakova i drugo, ispod časti. Jasno je da su ljudima koje smo izabrali da upravljaju našim novcem u javnom interesu važne samo velike investicije. Održavanje je tu manje interesantno i zato nam je – nikakvo.

Približavaju se izbori. Jedna od glavnih tema je, naravno, i ekologija, koja je i jedan od važnih uslova za „ulazak u Evropu”. Zar oni misle da se to radi ovako kao u Kraljevu?

Đorđe Aranđelović,
dipl. el. inž. u penziji