Kriza dodatno narušava dostojanstvo zaposlenih

Gotovo svaki četvrti radnik u Srbiji ima povremeno zaposlenje, što je za oko 10 procenata više od proseka u EU. Trećini zaposlenih uskraćena su radna i prava iz socijalnog osiguranja. Tako otprilike stoje stvari u našoj zemlji, i to baš kada se u svetu obeležava Međunarodni dan dostojanstvenog rada. Da raste broj i učešće zaposlenih u prekarnim oblicima rada, a pre svega onih na određeno vreme i na privremenim i povremenim poslovima, podseća prof. Zoran Stojiljković, predsednik UGS „Nezavisnost”.

– Prekarna zaposlenost je koncept koji se odnosi na radnike koji su uskraćeni za egzistencijalnu sigurnost i stabilnost. Postoje tri načina da se suzbije ova praksa – kroz jači inspekcijski nadzor, izmenu zakonskih rešenja u pravcu ograničavanja mogućnosti korišćenja i zloupotreba ugovora o delu, o privremenim i i povremenim poslovima, o stručnom osposobljavanju, o radu preko omladinske zadruge i najzad, kroz definisanje maksimalnog udela časova rada u ukupnom fondu rada zaposlenih koji poslodavci mogu da obezbede kroz fleksibilne ugovore.

Ipak, i Međunarodna organizacija rada godinama upozorava da je Srbija zemlja u kojoj se sistematično krše prava radnika. Kriza izazvana pandemijom samo je dodatno pogoršala njihov položaj u svetu i kod nas.

– Čim postoje kriza i otkazi, to onda dovodi do smanjenja prava i narušavanja dostojanstva zaposlenih. Ovo je još jedan međunarodni dan koji dočekujemo sa malo dostojanstva. Ne može ni da ga bude kada se u Srbiji radna snaga doživljava kao jeftina i potrošna roba, a poslodavci na nju neretko gledaju kao na trošak, a ne kao na ekonomsku vrednost – uverena je Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Problematično je i polje oko privlačenja stranih investicija, dodaje ona, jer strancima država deli subvencije i besplatne resurse, nudi bagatelnu radnu snagu, a ti isti giganti ostvaruju enormne profite i plaćaju zaposlenog 35.000 ili 40.000 dinara.

– Veliki problem srpskih radnika je i loš Zakon o radu, ali da se poštuje bilo bi nam bolje. Masovno se krši, a sve izmene i dopune idu u pravcu smanjenja radnih prava. Primera radi, prilikom poslednjih izmena ograničenje radnog spora sa šest meseci produženo je na nekoliko godina, što je izuzetno nepovoljno i spada pod vid gubitka dostojanstva – napominje Savićeva.

Ne može biti dostojanstva, dodaje ona, ni kada 350.000 građana prima minimalnu zaradu, kada više 400.000 radnika ima platu tek neznatno višu od minimalca.

– Problem je i što inspekcija rada pravi razliku između domaćih i stranih poslodavaca. Imamo ogromne probleme da izmolimo inspekciju da uđe u neku stranu kompaniju, da izvrši uviđaj gde je očigledno nepoštovanje radnih prava. Ako u tome i uspemo, onda dobijamo po pravilu rešenje da nema nikakvog kršenja – kaže Ranka Savić.

Svi radnici trebada imaju uslove za dostojanstven život

Zaposleni u Srbiji treba da imaju uslove da žive dostojanstveno i da rade u bezbednom i zdravom okruženju, ukazao je juče Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS), prenosi Beta. Taj sindikat je povodom 7. oktobra – Svetskog dan dostojanstvenog rada, u saopštenju naveo strah od virusa korona i da to „ne sme biti alibi” da se svim negativnim trendovima suprotstavimo ili odustanemo od borbe da svi radnici u Srbiji žive dostojanstveno. „I u doba epidemije koja je ostavila velike posledice na privredu i građane i dodatno produbila i ovako velike nejednakosti u našem društvu, dostojanstven rad treba da bude u središtu aktivnosti vlade, sindikata i svih drugih aktera društva, kako bi se krenulo u ekonomski oporavak i izgradnju nove, drugačije ekonomije, u kojoj na prvom mestu moraju da budu – ljudi”, naglašeno je iz SSSS-a.