Po Pe-eS-u

SLOVO O JEZIKU

U redakciju Politike pristiglo je nekoliko dopisa. Čitalac iz Beograda Zoran Stamenković piše da je primetio kako se „pod uticajem engleskog jezika skraćenica P. S. (post scriptum) izgovara kao pi-es“ i komentariše: „S obzirom na to da ta skraćenica potiče iz latinskog jezika i njeno značenje je ‘posle napisanog’, molim Vas za komentar kako je pravilno izgovarati navedenu skraćenicu“.

Najpre da kažem nešto o ovom tipu skraćenica (sastavljenih od početnih slova višečlanog naziva), o tzv. akronimima ili verzalnim skraćenicama. Postoji izvesno šarenilo i neujednačenost u njihovom pisanju i izgovaranju. Okvirna pravila, proistekla dobrim delom iz prakse, jesu sledeća:

 1. Skraćenice koje se sastoje samo od suglasnika (PTT, TV, MMF, SDK i sl.) najčešće se čitaju po abecednim nazivima slova: Pe-Te-Te, Te-Ve, eM-eM-eF, Es-De-Ka i sl. Nije, međutim, neuobičajeno ni azbučno čitanje – slovo po slovo, kao: SKC, GSP, FSJ i sl.

2. Ukoliko skraćenice, i naše i strane, imaju samoglasnik, pa ih je moguće lako izgovoriti, čitaće se sliveno, kao da su vrsta reči: SUP, MUP, NIN, SANU, UNESKO i sl. U nekim slučajevima naziv organizacije o kojoj je reč prevodi se na srpski jezik, pa se od tog naziva pravi „srpska“ skraćenica, kao: OUN (Organizacija ujedinjenih nacija, umesto izvornog UNO – United Nations Organization).

3. Engleske skraćenice često odstupaju od načelnog pravopisnog pravila da strane skraćenice treba izgovarati na latinski način (npr., OECD kao O-E-Ce-De), pa se speluju na engleski način (jer se tako lakše prepoznaju): Bi-Bi-Si, Si-En-En, Ef-Bi-Aj i sl.

Poseban problem predstavlja pisanje stranih skraćenica. To je moguće činiti izvornom latinicom ili preoblikovano, našom ćirilicom. U nekim slučajevima, međutim, strani model ne omogućava preslovljavanje na ćirilicu (ne bi bilo zgodno napisati FV umesto VW ili CV umesto CV).

Latinska skraćenica P. S. (post scriptum), koja može da se piše i ćirilicom P. S., odnosno spojeno, bez tačaka PS, a na koju nas upućuje naš čitalac, svakako ne treba da se izgovara na engleski način. Uobičajeno je da se to čini po azbučnim nazivima slova – PS. Čitanje po abecednim nazivima teorijski je moguće (Pe-eS), ali se nije uobičajilo, jer podseća na skraćenicu koja u vojsci označava Pravila službe, a ušlo je i u razgovorni jezik – kada je nešto (urađeno, sređeno i sl.) kako treba, kaže se da je po Pe-eS-u.

***

Drugo pismo stiglo nam je od profesorke Radmile Nikčević Brajović. U njemu se kaže: „U ovom vremenu slabosti svih vrsta prilog jako baš je „ojačao“. Ponavlja se vrlo često u pisanim tekstovima, u reporterskim i razgovornim prilozima na TV, u usmenom govoru. Porast osećanja, i raspoloženja, i mišljenja, i ljutnje, i pretnje, i pobune … uporno se njim iskazuje. Ima li prikladnijih sinonima: veoma, vrlo, posebno, naročito, snažno, ili dr.? Jako iscrpljuje.“

Ovom zapažanju naše čitateljke nema se šta dodati, osim, možda, da se setimo još nekih priloga kojima se, poput ovih koje ona navodi, može zameniti prilog jako. U zavisnosti od konteksta, umesto jako može stajati prilog silno (silno želeti), žestoko (žestoko se posvađati), čvrsto, tesno (čvrsto/tesno se vezati za nekoga) ili konstrukcije u velikoj meri/količini/stepenu (izraženo, razvijeno, ispoljeno itd.).