Žrtve i srebro

La Paz – Kada je Valerija Lukijanova, čuveni model i ukrajinska „barbi”, izjavila da je ona u stvari reinkarnacija ili će to tek biti, Virakoče, mračnog boga Tivanaku civilizacije, možda nije znala baš sve detalje o ovom stvoritelju tame.

U neposrednoj blizini La Paza, glavnog grada Bolivije, udaljene sedamdeset kilometara i na nadmorskoj visini od 3.885 metara, nalaze se iskopine drevnog grada civilizacije Tivanaku za koju se veruje da je postojala pre oko hiljadu godina. Virakoča je, najverovatnije, najbitnija mitska figura koju su obožavali stanovnici ovog grada. Vrhovni bog i razarač koji je „u početku stvorio tamu” predstavlja ironični kontrast hrišćanskom pogledu na stvaranje sveta u kojem je Bog prvo stvorio svetlo.

Virakoča je božanstvo koje redovno posećuje zemlju prerušeno u prosjaka da bi kontrolisalo ljude i izazivalo strah u svima koji pomisle da ga razočaraju. Strah od božijeg gneva i jeste konstanta koja se provlači kroz religijska i mitska verovanja naroda Bolivije. Tako ne iznenađuje pažnja s kojom Indijanke koje na pijacama i ulicama prodaju svoje proizvode, dele hranu prosjacima. Za svaki slučaj, ako je jedan od njih baš Virakoča. A možda objašnjava razumevanje koje svi pokazuju kad je reč o prekomernom konzumiranju alkohola u ovoj andskoj zemlji.

U vreme Tivanaku civilizacije život stanovnika ove visoravni na skoro četiri hiljade metara nadmorske visine zavisio je u potpunosti od klimatskih uslova. Razumljivo je da su, u strahu od božijeg gneva, korišćeni i žrtveni obredi kao deo religijske prakse.

„Što su životni uslovi bili teži, to su i žrtveni obredi bili ekstremniji”, objašnjava bolivijski antropolog Karlos Kondori.

Pronalazak mumija bez glava u ostacima Tivanaku hramova potvrđuje da je žrtvovanje ljudi kao religijski ritual postojalo u ovoj prekolumbijskoj civilizaciji. Nakon izumiranja stanovnika ovaj veliki grad je opljačkan i uništen od strane hrišćana, španskih osvajača. Tako je ovu staru civilizaciju zadesila najmračnija sudbina. Osim ruševina i prosjaka, ostali su i običaji da se bogovi i sile prirode i danas umilostivljuju prinošenjem žrtava. Za bolju žetvu se žrtvuju lame, a obred upotpunjuju lišće koke i alkohol. Na taj način Ajmare potomci Tivanaku civilizacije i danas „revitalizuju zemlju i pripremaju teren za sledeću setvu”.

Na oko petsto kilometara severno od La Paza, u jednom od najviših gradova na svetu, Potosiju, na više od četiri hiljade metara nadmorske visine, nalazi se, možda najtamnija strana religijskog sinkretizma između autohtonih i katoličkih verovanja. U rudniku srebra iz kojeg je španska kraljevska mornarica iznela toliko ovog metala da se od njega, kažu, mogao izgraditi most između Bolivije i Madrida rudari i danas silaze u mračne tunele u potrazi za ovim plemenitim metalom moleći se bogovima da im podare snagu, zdravlje i donesu blagostanje. Zaista, tamošnji rudari imaju dvostruki verski život, pa tako obožavaju hrišćanskog, katoličkog boga na zemlji i „ujaka”, boga tame, pod zemljom. Rudari veruju da je đavo pao s neba direktno u Potosi. Dobio je ime „ujak” i ostao kao dobra i loša figura, sinonim i svetla i tame.

Veruje se da je neophodno da rudari od „ujaka” traže sigurnost, blagostanje i zdravlje jer im je prosečan životni vek samo 47 godina. Zbog gneva „ujaka”, kažu, ne pominjući neljudske uslove u kojima rade i žive.

Po zakonima Bolivije deca od deset godina mogu da rade sve vrste poslova, pa tako Luis Ignasio Apaza, koji u rudniku radi odmalena, a sada ima 32 godine, objašnjava: „Moramo ujaku stalno donositi alkohol, koku i duvan. Ponekad traži i veće žrtve. Tako se brine o nama i našim porodicama.” I dodaje: „Nemojte prestati da mu verujete. Ako to uradite, on će pojesti vašu dušu i dušu vaše dece, a ako ga budete slušali onda će vam pokazati bogatu zalihu srebra i pokloniće vam život.” Onaj ko u muci i siromaštvu traje samo malo više od 40 godina, pomislih. A možda su španski osvajači uterali ovaj užasan strah od đavola svojim radnicima da bi ih užasno iskorišćavali.

Bolivijski filmski režiser Markos Loajza u svom ostvarenju „Pitanje vere”, iz 2008. godine, objašnjava: „Ceo naš kontinent je obeležen posebnim sinkretizmom, amalgamom različitih religija. Jedan od primera je Crkva Svetog Petra u La Pazu, na čijim se ulaznim vratima nalaze skulpture nazvane Petar i Pavle, a u stvari je reč o efigijama opljačkanim iz ruševina grada Tivanaku.”

Nisu samo rudarstvo i poljoprivreda prostori na kojima se pominju žrtveni oltari i danas u Boliviji. Što je zgrada veća i luksuznija, žrtva je veća. Tako je ponekad nedovoljna lama, pa će u blizini gradilišta nestati, kao u nekoj priči Edgara Alana Poa, poneki pijanac ili prosjak prethodno dobro nahranjen i napojen alkoholom.