​U Srbiji dva puta više depresivnih

U Srbiji je svaka osamnaesta osoba između 18 i 65 godina depresivna. Procenat depresivnih osoba se udvostručio u odnosu na prepandemijski period: sa dva- tri procenta, prema procenama Nacionalnog istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. i 2019. godine, na 5,7 odsto koliko iznosi sada. Kod nas je trenutno u porastu depresivnost blagog do umerenog intenziteta – verovatno reaktivni tip smetnji. Depresivnost jakog intenziteta (sa suicidalnošću u više od 80 odsto slučajeva) i pre pandemije, kao i tokom pandemije, podjednako je učestala u Srbiji i iznosi 0,4 odsto.

Ovo su tek neki od preliminarnih podataka prve Nacionalne studije o uticaju kovida 19 na psihu, velikog i jedinstvenog istraživačkog projekta, koje je odobrio i finansira Fond za nauku Republike Srbije. Projekat koji je nazvan „Cov2Soul.RS” ima za cilj da prikupi pouzdane naučne dokaze o tome da li je i koliko pandemija uticala na duševno zdravlje stanovništva Srbije, a istraživački tim povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja izneo je za sada samo nekoliko podataka o učestalosti depresivnosti na osnovu trenutno prikupljenih podataka.

Stručnjaci poručuju da biti depresivan još ne znači da te osobe imaju dijagnozu psihijatrijskog poremećaja, ali to jeste znak da postoji bol u duši i da treba potražiti podršku.

Navode i da je pandemija više ugrozila žene, mlađe osobe i stanovništvo koje na socijalno-ekonomskoj lestvici sebe ocenjuje bolje (obrazovanje, položaj, prihodi).

„Pre pandemije učestalost depresivnosti u zemljama EU procenjena je na 6,6 odsto. Sve vreme – i pre pandemije ali i sada – u Srbiji je manje depresivnih u poređenju sa EU – razloge za to tek treba utvrditi. Dva puta više depresivnih tokom pandemije zabeleženo je ne samo u Srbiji, već i u drugim zemljama Evrope – procenat depresivnih tokom pandemije tako dostiže 13 odsto u Velikoj Britaniji, od 18 do 21 procenta u Austriji”, navodi se u saopštenju istraživačkog tima objavljenom na sajtu Instituta za mentalno zdravlje.

Autori ove studije su upozorili i da su onlajn ankete nepouzdane u praćenju psihičkih poremećaja u Srbiji. Tako informacije da je kod nas, mesec dana nakon proglašenja vanrednog stanja 28,9 odsto ispitanika prijavilo umerenu do tešku depresiju, a koje su se pojavljivale u medijima, mogu sasvim iskriviti realnu sliku o broju depresivnih. Podsećaju i da duševno zdravlje treba smatrati jednim od prioriteta javnog zdravlja, pa je važno da se zaključci o psihičkom zdravlju i bolestima oslanjaju na reprezentativne, umesto na prigodne ili pristrasne uzorke. Najvažnije je da se izbegava senzacionalizam.

Analiza efekata pandemije na psihičko zdravlje tek sledi, a finalni rezultati Nacionalne studije, koji se očekuju u prvoj polovini 2022. konačno će rasvetliti učestalost psihijatrijskih poremećaja i jačinu kovid-stres sindroma u našoj populaciji, a dobićemo i podatke o zdravlju uopšte, o upotrebi lekova za smirenje, o usamljenosti, o uverenjima oko nastanka i širenja pandemije, o dobrim i lošim stranama aktuelne situacije.