Otkriveni virus ptičjeg gripa problem samo pticama

Virus ptičjeg gripa H5N8 koji je otkriven kod mrtvih labudova pronađenih u Jojkićevom dunavcu, Vizelju, Kišvari i Beljarici ne može da se prenese na ljude. To je potvrđeno u istraživanjima koja su završena ove godine. Ovaj virus problem predstavlja pticama, naročito divljim, ali i živini.

– Virus ptičjeg gripa, odnosno podtip H5N8, pojavio se u mnogim zemljama Zapadne Evrope i zemljama okruženja još proletos. Dokazano je da je reč o njemu posle urađenog sekvenciranja H i N gena virusa. Ova dva proteina – H i N su najodgovornija za infekciju. Uz pomoć njih može se odrediti da li je reč o visokopatogenom ili niskopatogenom soju. Soj H5N8 je visokopatogen, ali isključivo za ptice. Najviše od njega obolevaju divlje ptice sa vode – labudovi, patke, guske... ali virus može da se prenese i na živinu – objašnjava dr Ljubiša Veljović, virusolog sa Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije.

On napominje da za razliku od vakcina protiv besnila koje se preko hrane ostavljaju divljim životinjama poput lisica radi sprečavanja bolesti, lek protiv gripa ne postoji.

Ovaj podtip virusa H5N8 potvrđen je ove godine još samo jednom i to kod Kule.

Da je ovaj virus kod nas otkriven proletos na Velikom bačkom kanalu kod Kule potvrdio je i dr Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog sa Veterinarskog specijalističkog instituta „Kraljevo”, institucije koja je u Srbiji referentna kada je reč o influenci.

– Osim na navedenim lokacijama, virus ptičjeg gripa nije zabeležen na drugim mestima. Ali, tu lokacija nije važna jer od ovog virusa obolevaju divlje ptice koje mogu da prelete i po stotinak kilometara. Bitno je da one ne dođu u kontakt sa živinom. U našoj zemlji po tom pitanju imamo odličnu praksu. Poljoprivredni proizvođači imaju zaštitu od divljih ptica. Objekti u kojima se drži živina su zatvorenog tipa, bez prozora, zaštićeni mrežama, sa dezobarijerama ispred objekata… Sve ove mere sprečavaju i glodare i divlje ptice da uđu na živinarske farme. Srbija spada u malobrojne zemlje kod kojih nije bilo pojave ptičjeg gripa kod živine. Mađarska je, recimo, uništila dva miliona živine, Bugarska pola miliona, Rumunija oko milion. Mi u međuvremenu nismo ništa ubijali jer su mere dobre – objašnjava Šekler.

Podtip H5N8 izolovan je pre desetak godina. Tada se masovnije pojavljuje po Evropi. Veći broj ptica i živine od njega oboleo je 2005, 2013, 2016. i 2017. godine.

Postoji veliki broj sojeva ptičjeg gripa – samo protein H ima 18 podtipova, a N – 11. Moguća teorijska kombinacija je 198. Od tog broja desetak sojeva može da se prenese na ljude.

– Među tipovima koji mogu da se prenesu na ljude su H5N1, H5N3, H7N9… ali to nabrajanje za opštu populaciju nije važno. Recimo, prošle godine registrovan je jedan slučaj da je H5N3 prešao na čoveka. Poslednji slučaj masovnijeg prelaska zabeležen je u Kini. Tada je od tipa H7N9 bilo zaraženo oko 1.500 ljudi, a umrla je trećina. Za jedan od ovih sojeva sumnjalo se da može da izazove pandemiju. To je H5N1 jer je on bio prisutan svuda u svetu. Za njega se kaže da može da izazove pandemiju jer povremeno prelazi na ljude i fali mu malo da izmutira i na taj način olakša prenosivost kao korona. Ostali sojevi su uglavnom zabeleženi samo u Aziji – kaže Šekler.

Praćenje, nadgledanje, odnosno monitoring virusa radi se stalno, posebno u jesen i u proleće, ali i u onim mesecima kada se pojave mrtve ptice.

– Avijarna influenca, odnosno ptičji grip, ima potencijal da povremeno pređe na ljude, ali ne spada u humane viruse jer veoma teško prelazi sa životinje na čoveka, a još teže sa čoveka na čoveka. To inače nema veze sa običnim, humanim gripom o kome se sada, osim korone, najviše govori – ističe Šekler.