Kada je teško, tu je ugalj

Da je Srbija krenula u gašenje pojedinih termoblokova koji proizvode električnu energiju iz lignita, kako je to neko pokušavao da učini, privreda naše zemlje bi u ovoj energetskoj krizi bila ugrožena. Postala bi zavisna od stranog proizvođača struje. Došlo bi do zatvaranje pojedinih fabrika, dok bi se druge dislocirale. Stabilnost i sigurnost proizvodnje EPS-a potiču iz termoelektrana odnosno iz proizvodnje uglja. Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, međutim, nije dozvolio da bilo šta od tih kapaciteta bude ugašeno, te danas imamo dovoljne struje, naglasio je juče Milorad Grčić, vršilac dužnosti direktora EPS-a, prilikom obraćanja članovima Nadzornog odbora tog javnog preduzeća na temu realizovanih investicija u poslednjih pet godina.

EPS je prodao oko četiri teravat-časova električne energije više nego što je kupio na slobodnom tržištu uz oko 110 miliona evra više na strani prihoda od prodaje u odnosu na troškove kupovine struje. Da su se ugasili blokovi TENT A-1 i A-2 i „Kostolac” A-1 i A-2 koji proizvode prosečno godišnje oko četiri teravata, za 2024. godinu bi to bio manji prihod od prodaje na slobodnom tržištu od oko 290 miliona evra.

Iz ova četiri bloka dnevno može da se proizvede oko 15 gigavat-časova električne energije, odnosno ostvari oko 2,2 miliona evra prihoda uvažavajući trenutnu prosečnu cenu na berzi od oko 150 evra po megavat-satu, odnosno oko 1,5 miliona evra profita dnevno.

Budući da će energetska kriza potrajati odluka da se svi blokovi revitalizuju, a ne da se gase, još više dobija na snazi, naglasio je juče Grčić.

Objasnio je da je došlo do skoka potrošnje struje za 13 odsto, ali ne zbog toga što svi uključujemo klima-uređaje, već kao rezultat nastavka rasta privrede i izgradnje novih fabrika. Iako im to pojedini spočitavaju, Grčić je juče napomenuo da je za pet i po godina u EPS-u investirano 2,36 milijardi evra, od čega je znatan deo sredstva iz samog javnog preduzeća. On je najavio dalji nastavak investicija. Kroz revitalizaciju termokapaciteta do sada je podignuta instalisana snaga za 180 megavata, a na kraju procesa revitalizacije to će biti 225 megavata.

Naveo je da će kada je reč o zaštiti životne sredine EPS u potpunosti biti usaglašen sa normama EU do 2027. godine. Podsetio je da se u tri projekta odsumporavanja za termoelektrane ulaže 600 miliona evra.

Cilj ovog javnog preduzeća je da za pet godina ima više instalisanih i termo i hidro potencijala, ali da se odnos od sadašnjih 70 prema 30 odsto za termoelektrane u odnosu na hidroelektrane pomeri na 60 prema 40 procenata. On je kazao da je za pola godine EPS ostvario dobit od 11,5 milijardi dinara, i dodao da je u periodu od 2016. do 2020. ostvario izvoz od četiri teravata električne energije.

EPS nastavlja s ulaganjima u hidropotencijal i ušao je u papire za projekat izgradnje reverzibilne hidroelektrane „Bistrica dva” što će pored 0,7 teravat-sati omogućiti i lakše balansiranje proizvodnje. Planovi EPS-a su da 2030. godine ima 240 megavata instalisanih solarnih, i 100 megavata iz vetroparkova, rekao je on i ocenio da ta kompanija nije protiv zelene energije, nego naprotiv.

On je najavio da će blok tri termoelektrane „Kostolac” od 350 megavata u čiju izgradnju se ulaže 542 miliona evra biti na mreži 2023. godine. Naglasio je da će EPS nastaviti da se bori za nastavak izgradnje termoelektrane „Kolubara B – Kalenić” za čijih 350 megavata je najavio investiranje do 400 miliona evra.

Grčić je rekao i da se u EPS-u bave analizom moguće gasifikacije najstarijih blokova termoelektrana kao što su „Kolubara A” i „Morava” u Svilajncu. Za rezultate i razvoj EPS-a u poslednjih pet godina Grčić je posebno zahvalio predsedniku Aleksandru Vučiću koji je imao strategiju i viziju, i dao podršku očuvanju EPS-a. „Ova kompanija je danas u potpunosti sačuvan, čak smo sačuvali i sva izdvojena preduzeća”, kazao je on.