Kobasice iz doba korone
Протести антиваксера у Мелбурну (ЕПА ЕФЕ - Л.А.)
U nedeljno jesenje jutro grad smo napustili tu negde oko podne. Autoput je bio prazan, pa smo sa sto kilometara na sat na farmu trebali da stignemo za šezdesetak minuta. Policija nas nije zaustavljala, kao što su to radili prošle godine, tako da dozvolu za kretanje nisam vadio iz džepa.
U malom mestu, tu negde na pola puta, stali smo da kupimo ručak.
„Dve sa lukom", promrmljao sam kroz plavu hiruršku masku.
Dobro uhodana australijska brza hrana, kobasice stisnute u krišku belog hleba, brzo su prešle sa roštilja na metalni rebrasti stalak. Služenje je bez kontakta - još jedna novina uvedena zbog korone.
Umesto da skočim natrag u auto, vrag me natera da započnem razgovor:
- Koja pravila sada važe kod vas?
- A vi niste odavde? - dobih ljutit odgovor prodavca.
Izazvao sam bes tog starijeg gospodina, koji prodajući kobasice pomaže lokalnom fudbalskom klubu „Lions” (lavovi), gde verovatno igra neki od njegovih rođaka.
- Iz Melburna idemo na farmu, podrezivanje voćaka, pa smo zastali da kupimo ručak.
- Niste smeli da stanete, bila je to pre pretnja nego ljutit odgovor.
- Šta sad - da bežim iz straha da ne pozove policiju, ili da mirno uzmem kobasice?
U Melburnu je sve zabranjeno do te mere da je, od devet sati uveče, uveden policijski čas.
Međutim, sa dozvolom za rad možete da idete na posao, ma gde on bio. A kobasice možete da kupite i izvan grada, ali bez mnogo zadržavanja.
To sam dobro proučio još prošle godine, kada su prvi put uveli tako stroge mere. Ovaj „lav” ne zna za to pravilo, ali kako da mu objasnim na brzinu ovde, usred divljine?
Sigurno ćete pogoditi šta se desilo. Štedljivi Piroćanac je uzeo svoje kobasice, podelio ih sa suprugom i nastavio put kroz planinu.
Sav rastresen u autu razmišljam. Te drakonske mere nisu uveli „vladari iz senke”, kako neki tvrde, nego naplašeni narod.
A rezultat je bio: tridesetak puta manje mrtvih nego u Srbiji, ali mnogo više ljudi sa psihičkim problemima.
Ostade mi jedino nejasno, odakle je došao taj strah i hoće li demonstracije, koje se drže pod strogom kontrolom, rešiti taj problem?
Na farmu smo uskoro stigli i po prolećnom suncu završili planirani posao. Nismo palili roštilj, kao što to obično biva, jer nam je bilo dovoljno kobasica za taj dan. A neko vreme ćemo ih izbegavati i u supermarketu.
Džordž Petrović - Đole, Melburn
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”.
Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili.
Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika