Stres napada one koji žure

Osoba pod stresom stalno žuri. Tomislav Melcer, specijalista socioterapije i psihoterapije, objašnjava da je reč o bolesnoj žurbi, jer „uvek mora da se uradi nešto konstruktivno i isplativo, ne sme da izgubi vreme”.

– Takva osoba vreme predstavlja kao svog neprijatelja. Najblaže rečeno, vreme zamišlja kao robu koju želi da iskoristi na najbolji mogući način. Kada je to nemoguće nalazi se pod tenzijom. Napetost opet proizvodi nepoželjne posledice kao što su povišen ili snižen krvni pritisak, lupanje i „preskakanje” srca, bolove u želucu, nesanicu, osećanje trajnog i neotklonjivog umora, otežanu koncentraciju, nervozu. Ima i onih koji postanu osetljivi na toplotu i hladnoću, počnu da im se znoje dlanovi, osete pojačan apetit ili ga potpuno izgube – pobraja simptome naš sagovornik.

Ljudi koji su pod stresom, sem tog stalnog osećaja da su im 24 sata nedovoljna za sve nagomilane obaveze, reći će još i da se osećaju kao da im je život u tuđim rukama, da gube inicijativu i kontrolu nad stvarima i događajima oko sebe.

Stres, po pravilu, naplati svoj ceh, najčešće kad čovek pomisli da je posle dužeg vremena „skinuo sve brige sa glave”. Taman se opusti i počne da razmišlja o lepim stvarima kad nešto zaškripi sa zdravljem, zaboli ga u grudima, „kvrcne” u glavi, žigne u stomaku…

– Opasnost je prošla, ali „misleći mozak” nastavlja da pogrešno očitava preživljene nepoželjne pojave i tog čoveka priprema i dalje za bekstvo od opasnosti, sudar sa nevoljama. Neke će automobilska sirena podsetiti na zvuk za vazdušnu opasnost, drugima će zujanje usisivača ili pokvarenog frižidera izazvati nelagodu i uznemiriti ih – podseća stručnjak za ljudsku dušu.

Neki će, da bi se umirili i utešili, posegnuti za alkoholom ili drogom, verujući da će se na taj način rešiti svog problema. Naravno, to je pogrešan put, baš kao i povlačenje u sebe, bezvoljnost, ćutanje. Bez lečenja – eto posttraumatske depresije, na primer.

Pitamo zato Tomislava Melcera kako se pronalazi izlaz iz stresnog stanja.

– Najvažnije je da osoba pod stresom prepozna uzroke svojih problema i reakcija, u kojoj situaciji je prestravljena, besna, ogorčena, napeta, prazna ili tužna. Zašto se iz čista mira, bez ikakvog razloga, oseća depresivno i sumnjičavo, da ne kažem paranoično – upozorava stručnjak. – Ustanovljeno je i da i prijatne situacije mogu biti stresne. Neko zanemi kada ugleda osobu koja mu mnogo znači, a u našem narodu poznate su suze radosnice, na primer kada majka plače pošto joj se sin jedinac živ i zdrav vrati sa opasnog mesta. Ipak, to su ređe situacije u našim uslovima.

– Danas se napredovalo u psihoterapiji i socioterapiji, pa takozvanim posebnim treninzima uz pomoć terapeuta može da se ustanovi koji je sistem u organizmu najosetljiviji na stres, da li se on manifestuje kao glavobolja, mučnina u stomaku, lupanje srca, nesanica. Čitav niz vežbi opušta mišiće, um, nauči se i kako se smiruje puls, za one koji imaju takvu smetnju u kriznoj situaciji – podseća Tomislav Melcer.

Sagovornik daje i niz saveta za osobe sklone stresu.

– Pri pravljenju rasporeda obaveza dobro je uvek ostavljati po deset minuta lufta između aktivnosti. U drugom slučaju, ako nekome ne polazi za rukom da se rastereti posle nekog mučnog događaja, neka prelista TV program. Istraživanja u SAD pokazala su da iščekivanje omiljene emisije za 40 odsto ublažava napetost. Isto tako, dobro je izbegavati ljude koji su negativni, od kojih bi se mogle samo čuti žalopojke – kaže specijalista socioterapije i psihoterapije.

Pominje i humor, kao i dobar izgled i urednost koji znatno popravljaju samopouzdanje. Potom i dovoljno spavanja, skraćenje vremena provedenog ispred malog ekrana i bar 50 odsto manje kofeina. Dakle, čaj umesto kafe. I bar deset viceva koje ćete imati u glavi i pričati prijateljima kada se budete družili.