Bez zavičaja nestaju vizije

Užice – Višegodišnja saradnja užičke Gradske galerije sa Galerijom SANU, zahvaljujući kojoj su u gradu na Đetinji viđena dela vodećih naših umetnika, daje nove plodove. Ovog puta, povodom gradskog praznika, pred ovdašnjom likovnom publikom su skulpture akademika Svetomira Arsića Basare, i to one nastale u periodu od 1998. do 2018. godine: „Car Lazar” (2015), „Mač u Hristovoj ruci” (2001), „(Ne)milosrdni anđeo” (2002), „Simfonija” prva i druga (2017), „Oklopnik cara Lazara” (2003) i druge impozantne i asocijativne, u materijalu drvo-metal.

Svestrana je umetnost Arsića (rođen 1928. u selu Sevce na Kosmetu), pored skulpture bavi se crtežom i pisanjem. Prvu izložbu imao je 1956. godine da bi potom izlagao širom bivše Jugoslavije, te u Parizu, Palermu, Firenci... Dobitnik je niza priznanja za umetnički rad, među kojima nagrade AVNOJ-a i Vukove nagrade. Za redovnog člana SANU izabran je 1994.

– Ostvario je nezaobilazan opus u istoriji savremene srpske skulpture. Jedinstven pristup oblikovanju i konačni izraz dela izdvajaju Svetomira Arsića Basaru od ostalih skulptora na srpskoj umetničkoj sceni – napisala je u katalogu za izložbu Žaklina Marković, kustos Galerije SANU.

Korene svog umeća Basara je u tekstu pristupne besede SANU ovako predstavio: „Tražeći početke i izvore sopstvenog stvaralaštva, put me nezaobilazno vodi ka rodnom, patrijarhalnom ognjištu pored koga se generacijama sticalo iskustvo u obradi drveta. Sada skoro pouzdano znam da nijedna od mojih skulptura ne bi nastala i ne bi bila takva kakva jeste da do mene u mom detinjstvu nije dopirao eho udarca oštre sekire mog dragog oca (Nikole) dok je obarao visoka stabla po prostranim šarplaninskim šumama, od kojih je posle rezao mehove, dubio korita, pravio bačve, sofre i druge predmete za svakodnevnu upotrebu. Celo to njegovo ogromno iskustvo u veštini obrade drveta i majstorstvo u oštrenju alata, pripremanju za rad i sam način rada stigli su do mene i pretočili se u moje stvaralaštvo kao najlepši poklon, najmilija uspomena i najdraže sećanje.”

A na zidu galerije u okviru izložbe postavljen je i zapis sa Arsićevim rečenicama o zavičaju: „Zavičaj podstiče i pruža stvaralačku moć, stimuliše i ubrzava misao... Bez zavičaja sam pritisnut nepodnošljivom čamotinjom. Bez zavičaja nestaju uzvišene vizije, nestaju imaginacije, kastrira se i desenzualizira plemenita predstava o svetu i ljudima.”