Nazire se kraj postupka za promenu Ustava

Narodna skupština ima vremena da do januara iduće godine sprovede sve neophodne procedure za promenu Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, to je sasvim dovoljno jer smo završili postupak pred Venecijanskom komisijom, kaže Jelena Žarić Kovačević (SNS), predsednica Odbora za ustavna i zakonodavna pitanja, koji treba da sačini predlog o kome će se izjasniti parlament, nakon čega bi, ukoliko bude usvojen, konačnu reč dali građani na referendumu.

Venecijanska komisija dala je pozitivno mišljenje na predlog amandmana na Ustav, ali ima onih, pa i među poslanicima, koji oštro kritikuju predloženo, uz ocenu da ćemo dobiti „sudokratiju”, hoćemo li?

Nema mesta za ovakvu vrstu bojazni. Način izbora sudija u poslednjih 30 godina se promenio. Prošli smo put od čisto političkog izbora na Odboru za pravosuđe devedesetih godina, preko Visokog saveta pravosuđa i došli do predlaganja sudija na osnovu konkursa preko Visokog saveta sudstva. Ovaj put podrazumevao je sve veću depolitizaciju, ali i veće učešće struke pri izboru sudija. Podsećam da je VSS osnovan 2010. godine i da je za 11 godina prerastao u kredibilnu instituciju, čiji položaj ovom ustavnom reformom samo ojačavamo.

Gde ima rešenje kakvo se nama predlaže, u Francuskoj, Nemačkoj, na primer, nema?

Koristeći uporednu analizu prilikom izrade ustavnih amandmana, mogli smo da vidimo da, na primer, Slovenija ima Visoki savet sudstva koji čine šest sudija izabranih među sudijama, pet članova iz drugih pravnih profesija, koje je Narodna skupština izabrala na predlog predsednika Republike Slovenije. Dakle, imali smo na umu i uporednu analizu, ali i specifičnosti našeg pravosudnog sistema. Ne postoji univerzalni obrazac po kome bi se mogle sprovoditi reforme pravosudnog sistema.

Imamo sada sudije koje se otvoreno bave politikom i, mada ima mehanizama da se to sankcioniše, sve se svodi na osude, šta će biti kad se, kako kažu kritičari ovih rešenja, sudije same budu birale, hoće li nam pravda biti još dalja?

Zakon o sudijama zabranjuje svako političko delovanje sudija, ali bih podsetila da Narodna skupština nema nadležnosti u pogledu pozivanja na odgovornost zbog takvog delovanja. Cilj koji je stavljen pred nas koji smo učestvovali u sprovođenju ustavnih promena svakako nije bio da pravda bude dalja, naprotiv – intencija je efikasnije pravosuđe, koje će biti bliže građanima i koje će svakom pojedincu garantovati jednako pravo na pristup pravdi i mogućnost zaštite interesa u različitim sudskim postupcima.

Vi ste u nekoliko navrata osporavali kandidature za sudije koje je predlagao Visoki savet sudstva, vaše kolege, takođe, i to zbog bezbednosnih razloga, strahujete li od toga šta će biti kad to ne bude moguće?

Mehanizmi koji su predviđeni ustavnim promenama podrazumevaju potpuno odsustvo bilo kakvog političkog uticaja na izbor sudija, ako bi se mogućnost osporavanja kandidata koja je predviđena poslovnikom uopšte mogla nazvati političkim uticajem. S druge strane, takav izbor sudija značiće veću odgovornost za Visoki savet sudstva, ali i za komisiju koju će činiti, između ostalog, istaknuti pravnici koje bira Narodna skupština, a koja će predlagati kandidate ukoliko Visoki savet sudstva ne bude mogao da donese odluku. Jako kvalifikovana većina koja se traži za donošenje odluka o izboru sudija je upravo mehanizam koji istovremeno postiže dva cilja – odabir najkvalitetnijih mogućih kadrova za sudije i jačanje odgovornosti članova Visokog saveta sudstva, koji su u većini sudije.

Venecijanska komisija u svom mišljenju, kako navode, strahuje zbog „jednopartijskog sastava skupštine” i ističe da „postoji snažna potreba za usvajanje inkluzivnog pristupa, stoga je važno da vlast aktivno traži učešće i doprinos opozicije”, kako vi vidite ovaj stav?

Predstavnici Venecijanske komisije čestitali su delegaciji Srbije na visokom stepenu inkluzivnosti i transparentnosti u toku postupka i ohrabrili nas da tako nastavimo. Neverovatno je i neprihvatljivo za mene kao predsednika nadležnog skupštinskog odbora koji je organizovao javna slušanja da opozicioni lideri lično nisu uzeli učešće u najvažnijoj stvari koja se tiče svih građana Srbije. Inkluzivnost na kojoj insistira Venecijanska komisija nije se odnosila samo na opoziciju, već i na strukovna udruženja, akademsku zajednicu i nevladin sektor, a koji su, svako sa svog aspekta, uzeli učešće u javnim slušanjima i dali doprinos da ustavni amandmani budu što kvalitetnije formulisani.

Mislite da je moguće u ovom sazivu promeniti i Zakon o referendumu, i usvojiti amandmane, i organizovati referendum, i kakva bi dinamika bila?

Kraj postupka se nazire. Venecijanska komisija je dala pozitivno mišljenje na ustavne amandmane. Zakon o referendumu se u ovom trenutku usaglašava s preporukama Venecijanske komisije i uskoro možemo da očekujemo da se u formi predloga nađe pred narodnim poslanicima u plenumu. Posle toga možemo da kažemo da će uslediti načelna rasprava o ustavnim promenama i raspisivanje referenduma ukoliko dve trećine narodnih poslanika glasa za to. Ono što je značajno jeste činjenica da bi ovaj saziv Narodne skupštine trebalo da potvrdi rezultate referenduma. Dakle, do januara meseca imamo vremena da sprovedemo postupak, a to je sada sasvim dovoljno jer smo postupak pred Venecijanskom komisijom završili.