Klasike zatrpali estrada i novac

Situaciju vezanu za Sajam knjiga pisac Mihajlo Pantić posmatra i šire, u kontekstu čitalačkog ukusa i izdavačke kulturne misije:

– Izdavači su tokom minule dve godine promotivne aktivnosti preselili u virtuelnu sferu i za sada uspevaju da opstanu. U svakodnevnoj borbi za preživljavanje mnogi su podlegli izazovima tržišta, pa se njihova urednička koncepcija zasniva na kriptovalutnom interesu, a ne na stvarnim vrednostima. Nadam se da kada to kažem ne zvučim kao idealista izvan realnog vremena i konkretnog prostora. Mogu čak i da razumem razloge zbog kojih se u istom pakovanju sa istim zaštitnim znakom objavljuju i klasična ostvarenja i dela savremenih potvrđenih ili darovitih pisaca, ali i „knjige” koje su u mojoj mladosti prodavane na novinskim kioscima, ali nikako ne mogu da opravdam marketinški prenaglašeno nastojanje da se upravo te treće proglase za vrednu književnost jer su, eto, najčitanije i najtraženije. Beogradski sajam ima atmosferu kakva ne postoji ni u bližoj ni u daljoj Evropi, pa ne bi bilo zgoreg da se oni koji se staraju o njegovoj organizaciji, a to nisu samo izdavači, ne rukovode samo inače neizbežnim ekonomskim računicama, nego da uz prethodno rečeno misle i o prosvetiteljskoj funkciji, to jest ulozi knjige. U suprotnom, sve će postati estrada koja je ionako već u znatnoj, ako ne i pretežnoj meri uzurpirala mnoga područja ovdašnjeg javnog života.