U BiH slabi interesovanje za rad u vojsci

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Stalne primedbe iz Republike Srpske da se za troškove Oružanih snaga BiH svake godine „bespotrebno izdvaja trećina budžeta – bezmalo 200 miliona evra”, kao i nedavne najave zvaničnika iz Srpske da se planira povlačenje iz sporazuma o formiranju jedinstvene vojske i reaktivacija Vojske RS, nisu jedina muka s kojom se suočava odbrambeni sektor.

Naime, iz podataka Ministarstva odbrane BiH vidi se da je sve manje državljana zemlje koji se odlučuju da koračaju u uniformi vojske BiH. Konkretnije, u odnosu na pre deset godina, broj prijavljenih kandidata koji se javljaju na konkurs za angažman u vojsci opao je za šest puta. Ministarstvo odbrane rešenje popunjavanja nedostajućeg kadra vidi u pomeranju starosne granice za stupanje u vojni stroj.

Naime, Oružane snage BiH u ovom trenutku nisu popunjene sa 1.215 profesionalnih vojnih lica. Nedostaju 222 oficira, 178 podoficira i 815 vojnika. Pored toga, Oružane snage u periodu do 2025. očekuje prekid službe 3.546 profesionalnih vojnih lica, od čega 1.038 oficira, 1.896 podoficira i 612 vojnika. Trendovi pada popularnosti vojske zabrinuli su nadležne u resoru odbrane. Ministarstvo odbrane predlaže izmene Zakona o službi u oružanim snagama BiH. Misle da je potrebno omogućiti da vojnici ili podoficiri u postupku prijema u čin podoficira ili oficira mogu biti primljeni do navršene 39. godine života, a ne do navršene 35. godine, kako je sada slučaj. I mediji u BiH izveštavaju o manjku interesovanja za vojnu službu. „Zbog demografskih, ekonomskih i promena na tržištu rada nastala je potreba za izmenom postojećeg pravnog okvira da bi se osigurao kontinuitet operativne sposobnosti te pravovremeno i potpuno izvršenje misije Oružanih snaga u skladu sa Zakonom o odbrani BiH”, navedeno je u obrazloženju predloženog nacrta zakona. Dodaje se i to da je u procesu prijema evidentiran očigledan pad interesovanja kandidata za službu u Oružanim snagama po postojećim zakonskim rešenjima. „U 2012. broj prijavljenih kandidata na oglas za 300 vojničkih mesta bio je 6.610, dok je 2021. za isti broj mesta taj broj 1.007 kandidata”, navedeno je.

Dušanka Majkić, zamenica predsedavajućeg Zajedničke komisije za odbranu i bezbednost parlamenta BiH, ističe da je uzrok sadašnjeg stanja to što Bošnjaci nisu spremni za razgovor o Oružanim snagama, te podseća da je Srpska u nekoliko navrata predlagala da se vojska i obimom i strukturom smanji, ali da to niko nije želeo da čuje. „Stanje je sve lošije i sve teže je opravdati njihovo postojanje”, kaže Majkićeva za „Nezavisne”, te iznosi tvrdnje kako su Oružane snage „na štetu RS i usmerene protiv njenih interesa”.

Potreba za postojanjem Oružanih snaga minulih nedelja iznova se preispituje od političkih predstavnika u RS. Do postavljanja pitanja o opravdanosti njihovog postojanja došlo je usled nezadovoljstva RS odlukom Ustavnog suda BiH o šumama i uverenja u Banjaluci da ta pravosudna institucija postepeno izuzima ingerencije od RS i prenosi ih u domen Sarajeva. Kao reakcija na te odluke najavljeno je da će se RS povući iz sporazuma o zajedničkoj vojsci, a pominjalo se i to da bi mogla biti reaktivirana Vojska RS.