Hladni dani pred nama

Oktobar je počeo toplim danima i obećavao miholjsko leto, ali se pretvorio u dugi period košave, kiše pa i zime. Ali ovaj jesenji mesec nastavio je u stilu neočekivanih obrta, pa je u protekloj nedelji zasijao još jednim sunčanim nizom s temperaturama i do 22 stepena. Stiglo je kratko miholjsko leto, ali svakim sledećim danom jesen će biti sve oštrija, a magla i mrazevi češći. Jutarnjih mrazeva biće sve više u nadolazećem novembru, a krajem tog meseca pašće i prvi sneg.

To je prognoza ili, tačnije, izgledi vremena do kraja jeseni Nedeljka Todorovića, meteorologa Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koji uvek naglašava kako nerado daje dugoročne prognoze, smatrajući ih praktično neuhvatljivim. Za naredni period on ne obećava mnogo lepog vremena i dodaje kako bi ove godine mogla da nas zakači oštrija, čak ledena zima, za razliku od pre nekoliko godina, kada smo imali relativno tople jeseni i blage zime.

Ravnoteža u prirodi

Podseća da je leto 2021. bilo jedno od najtoplijih, ne i najtoplije, kako su ga mnogi doživeli. U prirodi postoji zakon ravnoteže: onoliko koliko je u jednom periodu natprosečno toplo, moguće je da u istoj meri usledi hladniji period. Problem je u tome što ne znamo koliko će trajati ovi periodi suprotnih osobina. Todorović ističe da je zato nemoguće prognozirati koliko će tačno zima biti hladna, ali navodi da su analize pokazale da se ovaj prirodni zakon ostvaruje sa 60 procenata verovatnoće. Pošto su poslednje dve zime bile blage s malo snega, raste verovatnoća da će naredna biti ledenija i s više snega, ističe meteorolog.

U oktobru smo i te kako morali da „se nosimo” s košavom koja je nosila sve pred sobom. Todorović je naziva posebnim vetrom jer je posledica dva značajna činioca i zavisi od raspodele vazdušnog pritiska nad Evropom. U istočnoj Evropi mora da se stvori polje visokog pritiska (anticiklon), a istovremeno u zapadnom Sredozemlju niskog (ciklon). Uz to je neophodan i treći faktor: planinski greben Karpata u istočnoj Srbiji. Vazduh struji iz istočne Evrope preko Vlaške nizije i prebacuje se preko planinskog venca Karpata. S istočne strane planinskog venca, u Timočkoj Krajini, uopšte se ne oseća, ali s druge zapadne strane vetar ima olujnu, često i orkansku snagu.

Naziv košava najverovatnije potiče od turskih reči hoš i hava što u duhu srpskog jezika može da se prevede kao jak vetar. Kada je Sulejman Veličanstveni 1521. osvojio Beograd i s Kalemegdana gledao na zapad i Evropu koju je namerio da osvaja, usred letnje vrućine dunuo je jak vetar kao osveženje. Tada je Sulejman izgovorio pomenute reči i tako kumovao nazivu košave.

Prognoze sa smart telefona

U eri smart telefona kada je s dva-tri klika moguće saznati prognozu vremena u bilo kom delu sveta, mladi ljudi smatraju da meteorolozi nisu potrebni. Todorović primećuje da nažalost mnogi ljudi ne znaju kako su prognoze stigle na telefone, a prognoza vremena – ne pada s neba. Stvaraju je meteorolozi u dugom i složenom lancu različitih podataka i delatnosti. Na pametne telefone prognoze „dolaze” pomoću kompjutera na osnovu modela atmosfere.

 U četrdesetogodišnjem radnom veku našeg sagovornika staje nebrojeno mnogo vremenskih prognoza. Zato ga pitamo koliko se promenilo prognoziranje u odnosu na početak njegove karijere.

– Čitav proces danas je olakšan upotrebom moćnih kompjutera, a same prognoze poboljšane su u mnogim detaljima. Pouzdanost je povećana s dva do tri na tri do pet dana unapred. Posle toga, pouzdanost brzo opada bez obzira na to da li se koriste kompjuteri ili ne. U krajnjoj instanci najbitniji su znanje i umeće meteorologa prognostičara – objašnjava Todorović.