Nuklearka u Srbiji

U tekstu „Direktor ’Beogradskih elektrana’: Srbiji treba nuklearka”, objavljenom u „Politici” 15. oktobra, predlaže se ukidanje moratorijuma na nuklearne elektrane u Srbiji i pozivanje stranaca da ih grade kod nas radi buduće energetske stabilnosti, jer je Srbija već okružena sa desetak ovakvih elektrana pa im se treba pridružiti, što podseća na izreku „Mnogo je žaba pred potkivačnicom”.

Predlog iz „Beogradskih elektrana” u skladu je s njihovim neracionalnim poslovanjem. Grejanje je dva puta skuplje nego u Somboru. Odustalo se od korišćenja otpadne toplote za grejanje iz Termoelektrane „Nikola Tesla” (TENT) i pored uloženog velikog novca za cevovod i most preko reke Save. Odustalo se od izgradnje TE TO „Kolubara B” 2x350 MW elektro i 2x380 MW toplotne snage za grejanje Beograda, u koju je uloženo 350 miliona dolara, izvedeni građevinski radovi, nabavljena su dva kotla i čelična konstrukcija i započeta montaža. Ove termoelektrane koriste jeftin kolubarski ugalj, gde je cena energije pet evra/MWh, a „Beogradske elektrane” koriste gas iz uvoza, pa je cena energije 35 evra/MWh, što je napumpalo cenu grejanja. Zbog odustajanja od korišćenja otpadne toplote od kolubarskog uglja i neizgrađene TE TO „Kolubara B” sada zavisimo od uvoza struje i gasa i do sada smo na gubitku dve milijarde evra. Nećemo iskoristiti 1,2 milijarde tona uglja iz kolubarskog basena do 2050. godine, kada mu ističe rok i zamenjuju ga obnovljivi energenti. Iz „Beogradskih elektrana” bi, izgleda, hteli da se započne izgradnja nuklearke pa da se odustane – jer ne daje obnovljivu energiju. To bi bilo u skladu s konfuzijom i kontradiktornostima u našoj energetici.

U toku je izgradnja TE „Kostolac B3” od 350 MW za proizvodnju samo struje, a pominje se i izgradnja TE „Kolubara B” od 350 MW, takođe samo za proizvodnju struje. Međutim, ne završava se TE TO „Kolubara B”, čija je izgradnja odmakla i koja bi uz istu potrošnju uglja i istu proizvodnju ugljen-dioksida kao ove dve zajedno dala dva puta više energije. TE TO „Kolubara B” se nalazi pored kopa i ugalj dobija transporterom dužine 600 metara, koristi 65 odsto energije uglja, a pepeo se vraća u kop, dok se do TENT-a ugalj doprema 25 kilometara vozom, koristi 35 odsto energije uglja, a pepeo se odlaže pored reke Save i zagađuje podzemne vode, reku i vazduh. Za odsumporavanje TENT-a ulaže se 700 miliona evra, što je neracionalno s obzirom na to da su neki blokovi u pogonu duže od 50 godina i da bi trebalo da se gase. Favorizovanje TENT-a je skupo i nekorektno.

Ovih dana radnici u Lazarevcu protestuju jer nemaju uglja za grejanje. U Obrenovcu najavljuju da će izgradnjom treće magistrale, koja je počela avgusta ove godine, sva sela ove opštine dobiti daljinsko grejanje. I tako jedni kopaju ugalj, a ne mogu da ga dobiju, a drugi dobijaju daljinsko grejanje od tog uglja.

Treba raditi racionalno. Završiti TE TO „Kolubara B”, eliminisati uvoz struje, smanjiti troškove grejanja Beograda za 60 miliona evra godišnje i raditi na razvoju tehnologija za obnovljivu energiju poreklom od vetra, sunca i biomase. Biomasa sa naših njiva i iz šuma može zameniti 30 odsto sadašnje energije iz uglja, zaposliti desetine hiljada naših radnika i urediti zaparložena zemljišta, rudnička jalovišta i deponije pepela. Treba se samo organizovati, raditi i biti nezavisan.

Mioljub Stanković,
dipl. maš. inž.