Uveren sam da će svi izaći na izbore

Izborni uslovi svakako ne mogu biti glavni uzrok ovakve atmosfere u društvu, plašim se da je naš problem dublji, iskreno, nemam utisak da je međustranački dijalog pomogao u spuštanju tenzija, kaže Rasim Ljajić, predsednik Socijaldemokratske partije Srbije. Smatra da su evroparlamentarci koji su bili posrednici u međustranačkom dijalogu sublimirali sve predloge koje su čuli i dali kompromisni predlog, pa je uveren da će ovaj put kompletna opozicija izaći na izbore.

U poslednjih godinu dana kao da ste se povukli iz politike, niste se oglašavali, a bilo je burno, nisu vas zvali ili ste sami tako odlučili?

Sve što sam uradio, bilo je vrlo planski i organizovano. Povukao sam se iz državne politike posle 20 godina i posvetio se stranačkoj politici. Drugim rečima, morao sam da se vratim u bazu, da bih stranku ojačao i pripremio je za izbore. Danas SDPS ima 116 opštinskih odbora i sasvim zavidnu kadrovsku strukturu. S druge strane ispunio sam obećanje da neću biti u vladi i da se javnost odmori od mene posle devet vlada u kojima sam učestvovao. I da sam bio najbolji, a nisam, dosadio bih ljudima.

SDPS je učestvovao u međustranačkom dijalogu na oba koloseka, kako vam se čine predložena rešenja?

Mi smo dali sasvim konkretne predloge za poboljšanje izbornog procesa, čak smo predložili i konkretna rešenja kroz novi model izbornog zakona. Konačna verzija dokumenta koji su predložili evropski posrednici predstavlja na neki način sublimaciju onog što se moglo čuti kroz dijalog, a istovremeno i kompromis onoga što smo imali do sada i onoga što su bili zahtevi opozicije. Moje uverenje je da će ovoga puta kompletna opozicija učestvovati na izborima.

Imate li utisak da je ovaj dijalog doprineo poboljšanju atmosfere u društvu?

Iskreno, nemam taj utisak. Plašim se da je naš problem dublji nego što su izborni uslovi o kojima se razgovaralo. U vrednosnom smislu društvo je prilično podeljeno, ali veći problem od toga je ostrašćenost koja se manifestuje na svakom koraku. I to se sa politike prenosi i na ostale sfere društva. Dugoročno, to može da bude ogroman problem za svaku vlast.

Šta je po vama uzrok agresivnosti u komunikaciji, pre svega na političkoj sceni, i odsustva elementarne pristojnosti da se neistomišljenici međusobno saslušaju?

Jako je opasno ako se stranačka politika pretvori u arenu u kojoj je imperativ da protivnika morate da nokautirate da biste ga pobedili. Drugo, društvene mreže uzimaju svoj danak, stvarajući gotovo ratničku atmosferu, gde svakome možete da kažete svašta, bez ikakvih posledica. Treće, tradicionalni deficit političke kulture, nenaviknute na demokratske debate, bez vređanja i povišenih tonova, svakako sad pokazuje razmere te agresivnosti u komunikaciji. Postalo je nevažno šta se govori, već ko govori. Ovo je poslednji trenutak da stranke pored političke uloge koju imaju preuzmu i emancipatorsku misiju, afirmišući drugačiji model političkog ponašanja.

Bili ste deo postpetooktobarske vlasti, a i ove i učestvovali na izborima, mislite li da su izborni uslovi problem ili nešto drugo?

Izborni uslovi svakako ne mogu biti glavni uzrok ovakve atmosfere. To je živa stvar i uvek postoji prostor za poboljšanja. Mnogo veći problem predstavljaju sve veća apatija i nezainteresovanost ljudi za politički angažman. A oni koji se i odluče za to uglavnom nastupaju sa desničarskih pozicija, često zastupajući i ekstremna stajališta, što je, videli smo, u poslednjoj deceniji bio i trend u Evropi. Ali možda i najveći problem u svim zemljama ovog regiona je gubitak srednje klase, koja je u svakom društvu motor demokratskog razvoja.

Opozicija koja je bojkotovala prethodne izbore optužuje vlast za diktaturu, medijski mrak, nikad gore stanje u Srbiji i udaljavanje od Evropske unije, mislite li da se Srbija udaljava od EU, ili je problem u EU koja nije raspoložena da prima nove članice?

Svaka zemlja regiona, uključujući i Srbiju, na putu ka EU mora da ispuni određene uslove koji su poznati, s tim što mi imamo i dodatni uslov i verovatno glavni za ulazak u EU, a to je rešavanje problema Kosova. Međutim, u ovom trenutku svakome je jasno da u EU ne postoji spremnost za proširenje, posebno kod pojedinih zemalja kao što su Francuska, Holandija, Danska. A da se ne lažemo, ni kod dobrog dela ostalih zemalja ne vlada oduševljenje za prijem novih članica. Videlo se to i na nedavno završenom samitu EU – zapadni Balkan na Bledu, koji je po mom mišljenju završen potpunim debaklom. Njihova glavna teza je da „Evropa ne može biti veća pre nego što postane jača”. I dok god se ta sintagma ne promeni, ne verujem da će se vratiti entuzijazam za preko potrebne unutrašnje reforme, koje će ubrzati naš put ka Evropi. Očito je da će to biti duži put nego što smo predviđali, ali bez obzira na to, ulazak u EU treba da ostane naš apsolutni spoljnopolitički prioritet. Alternativa tome je još gora i neizvesnija jer ne smemo ostati „čardak ni na nebu, ni na zemlji”.

Brinu li vas zbivanja u vezi sa Kosovom i Metohijom i Republikom Srpskom, mogu li ona destabilizovati i Srbiju i region, kako rešiti ovo podizanje tenzija?

Trenutno stanje u regionu je takođe posledica krize vođstva, liderstva i autoriteta EU. Nakon svakog incidenta ili krize mi imamo ista saopštenja i pozive na uzdržanost obe strane, bez obzira na to ko je uzročnik tih incidenata. Kao da se isto saopštenje šalje samo s različitim datumima. Posebno je to sada izraženo, dok postoji jedan priličan vakuum u međunarodnoj zajednici zbog odlaska Angele Merkel, nedostatka nove vlade u Nemačkoj i predsedničkih izbora u Francuskoj sledeće godine. Očigledno je da se Evropa bavi više sobom nego regionom, što je logično, a mi sami očito nismo u stanju da pronađemo rešenja za probleme koje vučemo iz prošlosti.

Spremate li se za izbore, hoćete li opet u koaliciju sa SNS-om, jeste li razgovarali o tome i o predsedničkom kandidatu?

Očekujemo zvanične razgovore sa SNS-om kao našim dosadašnjim koalicionim partnerom. Imali smo sasvim dobru saradnju u proteklom periodu, ali nastavak saradnje zavisi isključivo od odluke SNS-a, u kom formatu će oni izaći na izbore.

SDPS se aktivno uključio u kampanju za vakcinaciju, kako gledate na pozive pojedinih stranaka, ali i lekara da se ljudi ne vakcinišu?

Vraćamo se na početak priče. Ovde nije samo problem što polovina stanovništva neće da se vakciniše već i što je ta polovina spremna do sudnjeg dana da vam iznosi argumente da su u pravu. I tu nema nikakve ni rasprave ni debate. Neće da prime vakcinu jer ne znaju njen sastav, kao da znaju sastav paštete koju jedemo, kečapa, majoneza, bureka... Da li to znači da bi za svaku hranu koju konzumiramo prvo trebalo da znamo njen sastav i kako se sprema ta hrana? Svi bi pomrli od gladi da je tako. Realno, to niko ne radi. Mislim da nema čoveka koji ne zna nekoga ko je umro od korone. I ako to nije dovoljno da se ljudi vakcinišu, onda ne verujem da bilo koja kampanja to može da promeni.

Odluka o kandidaturi kad budu raspisani izbori u FSS

Jedno vreme u medijima ste bili samo zbog fudbala, zašto ste se toliko time bavili i šta je bilo s kandidaturom za predsednika FSS?

Sama najava da razmišljam o kandidaturi izazvala je takve otpore, ne prema meni lično, nego prema ideji bilo kakvih promena ili reformi. Zadržavanje statusa kvo je i u fudbalu ideal i cilj većine u fudbalskoj organizaciji. Zato nije ni čudo što kaskamo za drugima na međunarodnom planu i uglavnom tapkamo u mestu na domaćem terenu. Kada budu raspisani izbori u FSS, doneću odluku da li da se kandidujem ili ne.