Nobelova nagrada i trka za talentima

Nobelov komitet Kraljevske švedske akademije nauka proglasio je dobitnike Memorijalne nagrade Alfred Nobel za ekonomske nauke. To su profesor Kalifornijskog univerziteta Berkli Dejvid Kard, rođen u Kanadi (za njegov empirijski doprinos ekonomiji rada), profesor MIT Džošua Dejvid Angrist i profesor Škole biznisa na Univerzitetu Stenford Gvido Imbens, rođen u Holandiji (za metodološki doprinos analizi uzročno-posledičnih veza).

Dobitnici dele sumu od 10 miliona švedskih kruna (1,14 miliona dolara). Pored prestižne titule i novčane sume, pobednici dobijaju zlatnu medalju od 18 karata. „Ovogodišnji laureati pružili su nam nove uvide u tržište rada i pokazali kako se uzročnost može naučiti iz prirodnih eksperimenata. Njihov pristup proširio se na druga područja i predstavlja revoluciju u empirijskim istraživanjima” – ekonomske politike i drugih događaja, saopštio je komitet.

Nobelova nagrada za ekonomiju dodeljuje se od 1969. godine. Švedska centralna banka u čast 300. godišnjice svog postojanja uplatila je donaciju kojom je obezbedila sredstva za pokrivanje troškova Nobelove fondacije povezane s dodelom nagrade, jer u Nobelovom testamentu nije bilo govora o ekonomiji. Inače, između 1901. i 2020. godine, 603 Nobelove nagrade dobila su 962 laureata. Marija Kiri, poljsko-francuska fizičarka, prva je osvojila dve Nobelove nagrade – 1903. i 1911 – za naučna dostignuća u oblasti fizike i hemije. U periodu od 1901. do 2020. godine broj dobitnika Nobelove nagrade u navedenim oblastima je sledeći: medicina 222; fizika 216; hemija 186; književnost 117; mir u svetu 135 i ekonomska nauka 86 laureata.

Poznato je da je između 1901. i 1991. godine Nobelovu nagradu dobilo stotinak istraživača iz SAD. Manje je poznato da je polovina od njih rođena u inostranstvu. SAD su, dakle, dugo bile vrhunski „magnet za svetsku inteligenciju”. Nobelovci, zajedno s mnogim drugim visokoobrazovanim i visokostručnim imigrantima, pružili su SAD redak talenat, ambicije i stručnost neophodne za održavanje konkurentne prednosti u globalnoj ekonomiji zasnovanoj na znanju. Ova država se tradicionalno oslanjala na kombinaciju univerziteta i istraživačkih instituta svetske klase, obećanja veće lične slobode i političke stabilnosti i relativno slabe imigracijske politike za privlačenje najboljih međunarodnih „migranata znanja”. Ali na početku 21. veka Sjedinjene Države više nisu jedini, niti najsofisticiraniji nacionalni igrač uključen u globalnu trku za talentima.

Prof. dr Vladimir Grečić