Pad Eskobarovog naslednika

„Ovo je najveći udarac trgovini drogom u našoj zemlji u ovom veku, uporediv samo s padom Pabla Eskobara devedesetih”, ocenio je kolumbijski predsednik Ivan Duke kad je u subotu uhvaćen vođa tamošnjeg najvećeg narko-klana.

Dairo Antonio Usuga (50), poznatiji kao Otonijel, konačno je uhapšen posle dugogodišnjeg skrivanja, a u njegovom hvatanju učestvovale su policija, vojska i vazdušne snage. Duke je u intervjuu listu „Tjempo” potvrdio da će vođa Zalivskog klana biti što pre izručen Sjedinjenim Državama.

Amerika je bila jedan od najvažnijih igrača u Usuginom padu, kao što je bio slučaj i s drugim najvećim latinoameričkim narko-bosovima, poput Kolumbijca Eskobara ili Meksikanca Hoakina Guzmana zvanog Čapo (64). Kako dobar deo droge iz Latinske Amerike završi u Sjedinjenim Državama, Vašington je živo zainteresovan za sudbinu Eskobarovih „naslednika”, kojima želi da sudi u Americi.

Vlada u Bogoti opisivala je Otonijela kao najmoćnijeg trgovca drogom u Kolumbiji, pa i u svetu, a lider Zalivskog klana se i u Americi nalazio na listi najtraženijih narko-trafikanata. Dok je Kolumbija za informaciju koja bi dovela do Otonijelovog hapšenja nudila 800.000 dolara, vlasti u Vašingtonu su za istu dojavu nudile pet miliona dolara.

Usuga je prošao put od člana krajnje levičarskih gerilskih organizacija, preko ekstremističkih desničarskih milicija, do vođe narko-klana. Na čelo ove grupe došao je kad je policija pre deset godina ubila njegovog brata, dotadašnjeg „bosa”. Zalivski klan uživa „reputaciju” najmoćnije kriminalne organizacije u Kolumbiji, koja švercuje drogu, trguje ljudima, iznuđuje novac i nezakonito eksploatiše zlato. Usugi se na teret stavljaju unošenje kokaina u SAD, ubistvo policajaca i primoravanje dece da se priključe kriminalu. U martu su kolumbijska policija i američka Agencija za suzbijanje narkotika (poznatija kao DEA) uhapsile Usuginu sestru, koja je ekstradikovana u SAD.

DEA je u Kolumbiji aktivno bila uključena i u „lov” na Eskobara, koji je osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka važio za najvećeg narko-bosa na planeti. Vlasti u Vašingtonu želele su da Eskobaru sude u Americi, što je vođa klana „Medeljin” navodno prokomentarisao rečima da će „radije imati grob u Kolumbiji, nego zatvorsku ćeliju u SAD”. Ubijen je u akciji bezbednosnih snaga 1993, posle čega je najpoznatiji latinoamerički „kum” postao Čapo.

Meksički narko-diler napravio je imperiju čije su bogatstvo američki tužioci procenili na više od 12 milijardi dolara, svrstavši vođu klana „Sinaloa” u najimućnije ljude na planeti. Guzman je posle ranijih hapšenja i bežanja iz meksičkih zatvora konačno 2017. isporučen Americi, gde je 2019. proglašen krivim za šverc droge iz Meksika u SAD, ubistva i iznude.

Vlasti dve zemlje godinama sarađuju pokušavajući da spreče šverc narkotika, ali je meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador krajem prošle godine ograničio rad Agencije za suzbijanje narkotika na meksičkoj teritoriji. Američki agenti više ne uživaju diplomatski imunitet i u obavezi su da sve informacije iz istrage podele s domaćim policajcima. Kako je tada javio list „Komersio”, DEA više ne može da hapsi na meksičkoj teritoriji, a njeni službenici moraju da traže specijalne dozvole da bi nosili oružje.

Veruje se da se Lopez Obrador osvetio Americi zbog toga što je nešto ranije na aerodromu u Los Anđelesu uhapšen nekadašnji meksički general i ministar odbrane Salvador Sijenfuegos. Američki tužioci su morali da povuku optužnicu za šverc narkotika jer je Lopez Obrador pretio da će iz Meksika isterati sve agente DEA.

Iako su Amerikanci pustili Sijenfuegosa na slobodu, početkom ove godine ipak su uhvatili još jednog meksičkog narko-dilera, tačnije, narko-dilerku – Čapovu suprugu. Ema Koronel Aispuro (32) izjasnila se krivom po više tačaka američke optužnice koje je terete da je suprugu pomagala da vodi „Sinalou” i beži iz zatvora. I Usuga i ona se suočavaju s doživotnom kaznom zatvora u američkom zatvoru, na koji je već osuđen njen suprug.