Šmit u parlamentu BiH: Nisam ja Pedi Ešdaun

SARAJEVO – „Parlament je pravo mesto na kome treba razgovarati, tražiti rešenja i deliti dobra iskustva demokratije”, izjavio je u Sarajevu Kristijan Šmit, visoki predstavnik u BiH čiju funkciju, zbog načina njegovog imenovanja, Republika Srpska ne podržava. Uz poziv političarima u BiH da se vrate dijalogu, on je kazao da je „bolje da odgovorni ljudi razgovaraju i odlučuju, umesto što jedni o drugima daju komentare  u medijima”.

U svom  prvom obraćanju  na sednici  Predstavničkog doma parlamenta BiH, na koju nisu došli srpski poslanici (kako iz vladajućih, tako i iz opozicionih stranaka) jer poštuju odluke Narodne skupštine Republike Srpske, nemački diplomata podržao je dejtonsku strukturu BiH, koju čine  tri konstitutivna naroda i dva ravnoprvna entiteta. On je rekao da „Dejton nije savršen”, ali je i podvukao da „nije dobro došao, niti je prihvatljiv” svaki pokušaj da se, kako je  formulisao, unište dostignuća iz proteklih 28 godina.

Uz izraze žaljenja što nisu prisutni i poslanici iz Republike Srpske i podsećanje da je razlog za to njihov prigovor na odluku njegovog prethodnika Valentina Incka, to jest nametanje zakona o zabrani negiranja genocida, Šmit je napomenuo kako „namerava da se taj zakon vrati i razmatra u parlamentu”. To treba, dodao je on, da se odnosi i na zakon o državnoj svojini, presude Ustavnog suda BiH I druga sporna pitana, ali za sve to, prema njegovm rečima, treba razgovor i sa srpskom stranom.

„Neprihvatjivo je da institucije budu taoci. Svi koji pokušavaju da se ne fokusiraju na stvarne reforme , neće imati moju podršku”, poručio  je Šmit, naglašavajući  da građani BiH  zaslužuju bolju budućnost, a ne da strahuju od rata.

Međunarodna zajednica, koja je posredovala u mirovnom sporazumu razmatra sve moguće opcije za rešavanje krize u BiH, nastavio  je Šmit i istakao  da on, iako ima bonska ovlaštenja, „još ne razmišlja o tome”. Fokus u BiH  moraju biti ekonomija i evropske integracije,  kazao je on, dodavši da nije dobra vest to što još uvek nije usvojen budžet BiH za ovu godinu. Pozvao je institucije EU da se aktivnije uključe  u reformske procese u BiH.

Na pitanja koja  su mu postavili šefovi poslaničkih klubova, među kojima su  ključna bila „šta još treba da se dogodi u BiH da bi on reagovao”,  da li je, „imajući u vidu tolerantan odnos prema onima koji povlače antidejtonske poteze,, spreman  u potpunosti konzumirati svoja ovlaštenja”, te da li je „svestan da će snositi odgovornost za sve što će se, eventualno dogoditi u narednom periodu”, Šmit  je  odgovorio, između ostalog, da on nije  Pedi Ešdaun i da se nećemo  vraćati u to vreme (Ešdaun je nametnuo vise od 100 zakona)”.

Šef Kluba poslanika HDZ-a Nikola Lovrinović upozorio je Šmita da je sedica Predstavničkog doma „sazvana mimo poslovnika i procedura”, te da je „sve češća praksa bošnjačkh političara da povlače zvanične poteze koji nisu usaglašeni, niti su u skladu s poslovnikom”. Odluku o održavanju sednice doneo je kolegijum kojim  je rukovodio predsedavajući Predstavničkog doma Denis Zvizdić, a kome nisu prisustvovali srpski poslanici.

Zvizdićev zamenik Nebojša Radmanović (SNSD) smatra da je Šmit „svesno ili nesvesno upao u zamku”, kada je prihvatio da se obrati  krnjem sazivu Predstavničkog doma, koji je zakazan  „nelegalno i mimo poslovnika”.

Zasedanje u Sarajevu i Šmitovo obraćanje, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik okarakterisao je kao „obično druženje” koje su smislili oni koji smatraju d aim je Šmit od koristi, „pre svih Bošnjaci, a i Hrvati”, verovatno iz nekog praktičnog razloga.

„Bošnjaci očekuju da će on uraditi sve što oni žele, doneti neke propise i zakone. Hrvati očekuju da će biti rešen njihov problem kako bi bili ravnopravno zastupljeni”, izjavio je Dodik novinarima na Palama, poručivši da „oni mogu da sede, ali ne mogu da donesu nijedan zaključak koji bi bio obavezujući za Republiku Srpsku”.