Niški železnički vremeplov

Na Trgu kralja Aleksandra, pored zgrade Saobraćajne sekcije Niš, mnogi turisti se slikaju pored lokomotive „Baba Milke”. Nalazi se na jedinstvenom „per onu sreće”. Tu se često slikaju i mladenci. Na klupi pored „Baba Milke” u noćnim satima sede studenti obližnjeg fakulteta. Neki studenti kada pođu na ispit zamole pomoć od „Baba Milke” – da pitanje bude lakše, da dobiju barem šesticu, a može i za veću ocenu.

U svojoj burnoj istoriji vukla je vagone s kamenim ugljem do zatvaranja rudnika u Jermi. Zatim je prebačena u rudnik mrkog uglja Jelašnica kod Niške Banje. Imala je svoju usku rudarsku prugu u dužini od 4,5 kilometara od rudnika Jelašnica do istovarne ranžirne stanice Niška Banja. Kompozicija je imala osam vagona i vukla je u jednom pravcu 80 tona. Ona je „rođena” 1911. godine u nemačkoj fabrici, ima 150 KS, teška je 12 tona i razvija maksimalnu brzinu od 25 kilometara. Rudari su bili iz sela Jelašnice i Niške Banje. Kad je rudnik zatvoren, lokomotiva je dugo bila u parku Čair, gde je bila na meti vandala. Na Dan železničara, 15. septembra 2011, prebačena je na sadašnju lokaciju.

Niškoj „Baba Milki” želimo srećan 110. rođendan i deset godina od kada „stanuje” na „Peronu sreće”.

Na novom peronu nalazi se tabla na kojom „po niški” piše:

Nišlije me vikav ’Baba Milka’, a beo devojče za primer. U Jelašničko okno se narade, Sunce ne vide. Al’ staros’ kako svetlos’ dočeka. Premeniše i poubaviše me, ne mog’ se poznam. S’g svi u men’ gledaju. Što ti život uzme u mlados’, vrne ti u staros’. S’g mi je srce na mesto. Volim ovaj Niš i ovija Nišlije, a najviše dečicu – iljadila se dabogda. Fala na domaćini.”

Slobodan T. Petrović,
Kladovo