Šta bi danas Đura Jakšić rekao „Jevropi"

Razočaran ponašanjem (centralne i zapadne) Evrope, srpski pesnik, rodoljub i slikar Đura Jakšić spevao je 1867. godine pesmu „Jevropi”, u kojoj, pored ostalog, piše: „Tebi pevam – tebi, tiranko!”... „Milijunima narodi pište”... „Milijunima pale kućište”... „Izginućemo!.../’Pa izginite!’//Podsmeha tvoga gordi je zbor...”

Uskoro posle ove pesme, 1875. godine, Hercegovci dižu oslobodilački ustanak („Nevesinjska puška”) protiv Turaka, ali evropska Austrougarska staje na stranu Turske i ultimativno zabranjuje Srbiji i Crnoj Gori da pomažu ustanicima Hercegovcima.

U 20. veku mnogi Evropljani su pokazali antisrpsku aktivnost. Evropljani su bombardovali Beograd 1914, 1915, 1944, 1945. i 1999. godine, a zna se i ko je bio za raspad Jugoslavije. Prvi i Drugi svetski rat trajali su po oko pet godina, znači ukupno oko 10, a Evropljani i SAD „ne mogu” da reše situaciju na Kosovu i Metohiji duže od 20 godina.

Pesnici pevaju, tuguju i upozoravaju. Momčilo Tešić u svojoj pesmi „Kosovo” kaže: „Kosovo – naša kolevka.../Kosovo: jasna grehota/Kosovo: naša sramota...”. A pesnik Mile Biskupljanin u pesmi „Metohijo”: „Metohijo, rano naša ljuta/ti si mati, a mi deca bola/Metohijo, rano bez prebola...” Staro, a i savremeno srpsko pesništvo bogato je kosovskom tematikom.

Profesor Tode Čolak izjavio je 1989. godine: „Političari nikada nisu bili patriote. Budni su samo pesnici.” Odavno je rečeno da su pesnici savest čovečanstva.

Izvesni Balkanci čekaju da ih Evropa (EU) primi, a EU se ograđuje žicama. Da je živ, Đura Jakšić bi verovatno pevao: „Jevropo, čekamo prijem. Izginućemo čekajući...”

Odgovor Evrope odavno je poznat: Čekajte...

Srbija ima dovoljno prirodnog i ljudskog potencijala da sebi obezbedi pristojan život i da nikoga ne čeka, nego da sprovodi ravnopravnu saradnju koja se primenjuje širom sveta. Višestruko su korisni obnavljanje i razvoj saradnje s državama Pokreta nesvrstanih, u kojima žive oko dve milijarde stanovnika. A ne treba zaboraviti da i u Evropskoj uniji ima dosta nesuglasica i sporova.

Prof. dr Branislav Nikolić,
Novi Beograd