Rokenrol iz Jelisejske palate

PRVI CD MADAM SARKOZI

Od dopisnika Tanjuga
Francuski predsednik Nikola Sarkozi ima bar jednu osobinu koja se sviđa ženama: svoje državničke poslove je stavio u drugi plan zbog promocije novog diska svoje žene Karle Bruni.

Zbog ovog dugo očekivanog događaja odložio je za desetak dana put u Irsku, gde treba da sasluša razloge zbog kojih mu je uskraćeno trijumfalno stupanje na tron Evropske unije nakon što je odbačen Lisabonski sporazum na referendumu 12. juna. Zvanično objašnjenje: previše zgusnut program. U domu Sarkozijevih, u Jelisejskoj palati, nije bilo govora da muž negde otputuje u važnom trenutku po karijeru svoje žene.

Ja sam dete, sa 30 ljubavnika

Evropa je tako za trenutak morala da se zaustavi kako bi poslušala trinaest novih pesama Karle Bruni, nekada uspešne manekenke, a potom i pevačice, pre nego što je postala „prva dama” Francuske.

„Ja sam dete, sa 40 godina i 30 ljubavnika”, peva na albumu intrigantnog naslova „Kao da ništa nije bilo”.

Album je izdala izdavačka kuća sugestivnog naziva – „Naivna”.

Sarkozi aktivnosti svoje žene posmatra u duhu politike rada:

„Potrebno je da žene rade, da žena predsednika nastavi da radi… Znam da će biti kritikovana kada izađe album, ali ona je bila umetnik pre nego što me je srela i nastavlja to da bude, bez obzira na to da li je žena predsednika ili nije. Ne mogu da sprečim ženu predsednika da radi”, rekao je u ofu.

U krugu bliskih prijatelja primetio je i da je i pre nego što je upoznao Karlu želeo da smanji porez na muzičke diskove.

„Zaljubljena”, kako glasi jedna od pesama koje je posvetila mužu, Karla je veliki deo promocije svog trećeg albuma posvetila dokazujući da je moguće voleti ga.

O beskompromisnom predavanju novoj ljubavi govore i stihovi: „Ja, zbog koje su muškarci igrali/ dajem ti se potpuno”. Sarkozi u poverenju iznosi detalje ove strasti: „Ja i Karla svaki drugi dan gledamo DVD”.

Ukratko, album je više Bitlsi nego Rolingstonsi, što malo iznenađuje s obzirom na njenu nekadašnju vezu sa Mikom Džegerom, ali ne i kada se ima u vidu njena romantična i blaga priroda.

Provokacija, kao kod svih samosvesnih umetnika, nije, međutim, izostala.

„Ti si moja droga, smrtonosnija od avganistanskog heroina, opasnija od kolumbijskog belog”, peva svom ljubavniku.

Protest ambasadora Kolumbije

Neosetljivima na poeziju, među kojima se našao i ambasador Kolumbije koji je uputio protestno pismo na adresu Jelisejske palate, morala je da objašnjava da je reč o metafori, precizirajući da je pesmu napisala pre nego što je upoznala Sarkozija. Bogota je istakla da njeno poređenje šteti ugledu zemlje. Kabul nije reagovao.

„Neću zbog toga da se autocenzurišem”, rekla je Karla samouvereno.

Njeni stihovi upućene čitaoce mogli bi ponekad da asociraju na lirske pasaže iz najboljih ostvarenja jedne druge predsednikovice, Mire Marković, čija je ideologija takođe bliska madam Sarkozi.

„Ja sam levičarka”, voli da kaže ova naslednica porodične imperije Bruni-Tedeski, koju čak ni raskoš palata u kojima je odrasla, ni monstruozni svet mode nisu uspeli da odvoje od brige za imigrante i taoce širom sveta, pa makar to bili i taoci marksističke gerile u Kolumbiji.

Znak inteligentnog i zrelog odnosa prema bivšim ljubavima jeste to što joj je u pisanju stihova pomogao i bivši saputnik sa kojim ima dete, filozof-plejboj Rafael Entoven, nešto poput mlađe verzije Bernara Anrija Levija, sa otkopčanim dugmetom na grudima.

Iako je medijska najava „najiščekivanijeg albuma poslednjih decenija”, kako je pisala francuska štampa, bila impresivna, interesovanje u muzičkim prodavnicama, pokazuju reportaže, nije veliko. Publiku manje interesuju umetnički dometi koliko politički aspekti događaja, dok se kritičari pitaju da li se sme kritikovati album predsednikove žene i da li pohvale neće biti shvaćene kao ulizivanje. Desničarska štampa ju je uzela u zaštitu od zlonamernika kojima njen muž nije najomiljenija ličnost u Francuskoj, dok je levičarska štampa našla nešto da zakera.

„Liberasion” je tako o albumu napisao: „Loše je, neslušljivo, ritmički siromašno, stihovi su na nivou srednjoškolke, a glas četrnaestogodišnjakinje.”

Veza sa Sarkozijem joj, izvesno je, u ovom slučaju samo odmaže, uzevši u obzir njegovu veliku nepopularnost među sunarodnicima. Istraživanja pokazuju da bi u popravljanju imidža pre ona njemu mogla da pomogne nego obrnuto – 51 odsto Francuza ima pozitivno mišljenje o Karli, dok 55 odsto smatra da je njen muž koristi kako bi popravio sliku o sebi.

Ono što zadivljuje kod Karle Bruni jeste njen višestruki „personaliti”.

Iz vremena modnih revija zadržala je neobičnu sposobnost transformacije – u poseti engleskoj kraljici u martu sa lakoćom je usvojila stil Džeki Kenedi, uz koji je išla i neophodna doza smernosti, za promociju diska uskočila je u džins i pustila kosu, u duhu pariske boemije, dozirano provokativne i sugestivne bez vulgarnosti, dok je na „garden partiju” u Jelisejskoj palati 14. jula bila u ulozi besprekorne pratilje svog muža.

U svakoj od ovih transformacija zadržala je stil koji odlikuje jednostavnost i dobar ukus italijanskih majstora mode, koji je još više upao u oči pored njenog nevelikog oznojenog muža u majicama NYPD, koje voli da nosi dok džogira. Transformacija je, međutim, u toku i smisao raskida sa prošlim, koji je Sarkozi najavio kao politički program po stupanju na vlast, najočiglednija je u njegovom slučaju.

Od kada sa Karlom vodi rokenrol život, „Nik” je otkrio britansku pank grupu „Kleš”, Bili Holidej i Četa Bejkera.

„Nema anglosaksonsku muzičku kulturu, ali sam mu puštala mnogo stvari. Počeo je da voli Kleš, Bili Holidej i potpuno ga je opčinio glas Četa Bejkera”, poverila se Karla Bruni medijima.

Treba se nadati da će se ovi muzički uticaji odraziti i na njegovu politiku.