Crna statistika na Crvenoj listi ptica

Svaka peta vrsta ptica je ugrožena, dok svakoj trećoj preti izumiranje, zaključak je istraživanja više od hiljadu eksperata širom Evrope koji su prikupljali podatke za novu Evropsku crvenu listu ptica. Među 544 vrste u više od 50 država i teritorija 71 je ugrožena, još 35 ima status skoro ugrožene, a pet vrsta su označene kao regionalno iščezle.

Ni u Srbiji situacija nije ništa bolja. Od 352 zabeležene vrste analizirano je 255. Zaključak je da su čak 123 vrste u riziku od iščezavanja. Ovakvoj statistici doprineli su lov, krivolov i sakupljanje ptica, zbog čega je ugroženo 40 vrsta, dok zagađenja iz poljoprivrede, pre svega trovanje pesticidima, ugrožavaju još 44 vrste.

Kako za „Politiku” objašnjava Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, najugroženije, to jest ptice čija brojnost u Evropi najbrže opada su morske ptice, šljukarice, patkarice i grabljivice.

– Razlog je taj što su su staništa na kojima se one nalaze ugrožena. Intenzivna poljoprivreda dovela je do nestajanja staništa pogodnih za gnežđenje, a upotreba pesticida uticala je na dostupnost hrane. To su razlozi zbog kojih grlica ima status ranjive vrste. Urbanizacija, sve manje travnatih i močvarnih površina takođe dovode do opadanja broja onih vrsta koje nastanjuju ova područja. Neke vrste su izdržljivije i prilagodljivije. Recimo, bela i siva čiopa su zbog seče šuma i izgradnje novih skijališta počele da naseljuju grad – objašnjava Šćiban.

Naš sagovornik kaže da su ptice jedan od najboljih pokazatelja stanja životne sredine. Zagađenje vode, vazduha i zemljišta ne ugrožava samo zdravlje ljudi već negativno utiče i na ptice. Od 2015. do danas status crnogrlog gnjurca prošao je put od kategorije „najmanja briga” do ranjive zbog zagađenja vode do kog dovode poljoprivredne delatnosti i urbani odvodi.

U Evropskoj crvenoj listi ipak nije sve tako crno – poboljšan je položaj riđe lunje i azorske zimovke.

– A što se Srbije tiče, iako smo mislili da se barski patuljasti petlić nikada nije gnezdio u Srbiji, 2020. utvrdili smo da to ipak nije tako i pronašli smo nekoliko jedinki. Iz godine u godinu situacija se menja, a ono na čemu možemo i moramo da radimo je očuvanje staništa i za to treba da se borimo. Tako ćemo pomoći pticama – dodaje Šćiban.

Ovo je četvrta procena koju je uradila organizacija „Bird life international”, a Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je njen partner.