Integracije u EU su proces zasnovan na zaslugama

Dobro sam upoznat sa svim pričama o navodnom zamoru od proširenja. Iskreno, to je prilično stara priča i ja imam jedan odgovor na to: treba pročitati sve deklaracije poslednjih samita Evropske unije. One su najbolje svedočanstvo da među svim državama članicama EU postoji potpuna koherentnost i konsenzus da zapadni Balkan treba dalje da se integriše u EU – tvrdi u razgovoru za „Politiku” Emanuel Žofre, novoimenovani šef delegacije i ambasador EU u Beogradu.

Nakon što je 3. septembra predao akreditive predsedniku Vučiću, na „Tviteru” je napisao: „Delimo zajednički cilj da Srbiju učinimo novom članicom EU.” Optimistički poklič došao je u trenutku kada ovdašnji evroentuzijazam beleži liniju opadanja, suočen s nerazumevanjem Brisela, ponajviše kada je reč o pitanju Kosova i Metohije.

Da li je proširenje EU koje bi obuhvatilo našu zemlju zaista zajednički cilj svih članica unije? Taj proces glasno i jasno podržavaju uglavnom članice iz centralne i istočne Evrope, šta o tome misle ostali?

U EU postoji saglasnost oko toga da nema prečica i da se članstvo postiže zatvaranjem svih 35 pregovaračkih poglavlja. Evrointegracije su proces zasnovan na zaslugama. U međuvremenu mi činimo sve što možemo da pridružimo zapadni Balkan brojnim mehanizmima EU i da ga dodatno integrišemo. To podrazumeva koordinaciju o sajber bezbednosti, upravljanje granicama, kao i nameru da se postepeno ukinu naknade za roming između EU i zapadnog Balkana. Želimo da se bliže uskladimo u spoljnopolitičkim pitanjima i da nastavimo da budemo dobar posrednik u dijalogu Beograda i Prištine. U okviru ekonomsko-investicionog plana za zapadni Balkan planiran je značajan investicioni paket vredan devet milijardi evra bespovratnih sredstava, a očekuje se da će generisati dodatnih 20 milijardi evra ulaganja. Činjenice govore u prilog snažnom zanimanju EU za ovaj region, uključujući Srbiju. Ja samo mogu da ponovim jednoglasnu i nedvosmislenu podršku EU i njenih članica evropskoj perspektivi Srbije i procesu proširenja.

S obzirom na to da se o proširenju EU odlučuje konsenzusom, koliko taj proces mogu da zakomplikuju zemlje koje bi da pridruživanje Srbije uslove rešavanjem otvorenih bilateralnih pitanja?

Tačno je da sve države koje su u Evropskoj uniji treba da se dogovore o prihvatanju novih članica. No, nisu od pomoći spekulacije o tome šta bi zemlje članice u budućnosti mogle da odluče ili ne. Umesto toga, treba da fokusiramo svu energiju na reformski proces i, u okviru njega, da radimo na dobrosusedskim odnosima.

U kojoj meri su iskustva s „velikim proširenjem” 2004. i prijemom Rumunije i Bugarske 2007. uticala da se „podigne lestvica” ostalim kandidatima za pridruživanje?

Ja bih doveo u pitanje konstataciju da je lestvica podignuta. I dalje ima 35 pregovaračkih poglavlja, kao i pre, i svi kriterijumi koje treba ispuniti baziraju se na pravnim tekovinama EU i kopenhaškim kriterijumima. Pravne tekovine su sakupljeni propisi, zakonska akta i sudske odluke koje čine pravo EU. Prihvatanje i sprovođenje ovog pravnog paketa kvalifikuje zemlju za članstvo. Tačna je činjenica da su ranija iskustva u proširenju EU koje vi pominjete podigla svest o važnosti takozvanih osnovnih vrednosti, a još i više vladavine prava. U našoj novoj metodologiji proširenja klaster koji se bavi vladavinom prava i osnovnim pravima poslednji se zatvara. To je akcenat koji zaista postoji. To je oblast kojoj se obavezujemo s velikom opreznošću. I zato su potrebni snažni napori u oblasti vladavine prava. Izveštaj ističe obnovljenu posvećenost Srbije postizanju rezultata u reformskoj agendi koja se odnosi na EU; treba da nastavimo da radimo u tom pravcu tako što ćemo jačati nezavisnost sudstva, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, osigurati slobodu izražavanja i medijski pluralizam, promovisati civilno društvo i procesuiranje ratnih zločina pred domaćim sudovima.

Na dužnost šefa delegacije i ambasadora EU u Srbiji stupili ste mesec i po dana pre nego što su Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta i komesari EU dali preporuku da Srbija otvori dva pregovaračka klastera. Najviši predstavnici naše vlasti ocenili su da je Izveštaj o Srbiji za period jun 2020 – jun 2021. najpovoljniji u poslednjih nekoliko godina. Na koji način delegacija EU u Beogradu može da iskoristi ovaj pogodan trenutak i dodatno podstakne evroentuzijazam u našoj zemlji?

Nastavićemo da ističemo činjenicu kako je život unutar EU bolji od onog izvan nje. Upravo zbog visokih standarda u oblastima koje su važne ljudima poput vladavine prava, zaštite potrošača, zaštite životne sredine. Članstvo u EU je cilj procesa u kojem se zemlja modernizuje. To je cilj u službi građana zemlje. I vlada je, naravno, vrlo svesna toga. Želećemo da na bolji način pokažemo našu podršku u oblasti zdravstva, obrazovanja i podrške životnoj sredini i šta smo do sada ovde postigli. To su teme koje su bliske ljudima.

U izveštaju o Srbiji, uz mnoštvo pohvala preduzetim i otpočetim reformama, nije izostalo podsećanje da će „brzina pregovora Srbije o članstvu u EU i dalje zavisiti prvenstveno od brzine reformi u oblasti vladavine prava i postizanja pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom”. Koji to nivo „normalizacije odnosa” EU očekuje?

Normalizacija odnosa opisuje sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o budućnosti odnosa Beograda i Prištine, koji bi takođe trebalo da bude osnov za održivo pomirenje. To je ono što EU pokušava da postigne kroz dijalog. Kroz proces proširenja EU hoćemo da u celini pomognemo u konsolidaciji demokratskih institucija, zaštiti osnovnih prava i napredovanju vladavine prava uz unapređenje dobrosusedskih odnosa. Nije tajna da EU ne može da uveze sukobe. Zato se ova pitanja moraju rešiti mnogo pre postizanja članstva.

Zanimljiva opaska u Izveštaju o Srbiji tiče se poziva vlastima da budu „proaktivnije i objektivnije” kada je reč o Evropskoj uniji, koja je „najveći politički i ekonomski partner Srbije”. Da li smatrate da naša javnost ima jasnu sliku o značaju i obimu partnerstva s unijom?

Vlasti u Srbiji i kreatori javnog mnjenja mogu tome da doprinesu tako što će jasno i tačno objašnjavati koristi pristupanja i šta danas EU radi da unapredi živote građana. Zato nam je drago svaki put kada vlada u svojim porukama javnosti prepozna podršku EU i očekujemo da se ti napori intenziviraju. Evropska unija godišnje donira Srbiji 200 miliona evra za projekte, i to su bespovratna sredstva. Trenutno se realizuje više od 300 projekata u 17 sektora – od podrške malim i srednjim preduzećima do zaštite životne sredine i novih puteva i pruga. Potpomažemo srpske poljoprivrednike, podržavamo zdravstveni sektor i finansiramo nove inovativne proizvode i izume. Ovo su samo neki od primera. Pored bespovratne novčane pomoći, Srbija ima pristup povoljnim zajmovima, preko Evropske investicione banke.

U kojoj meri delegacija EU u Beogradu može da pomogne da naša javnost jasnije sagleda ulogu i značaj saradnje Srbije s Evropskom unijom?

Sa samita održanog na Brdu kod Kranja lideri EU pozvali su na jačanje saradnje unije i partnerskih zemalja sa zapadnog Balkana u oblasti strateške komunikacije. Naš tim za komunikaciju u Beogradu vodi nekoliko veb-platformi, kao što su „euzatebe.rs” i „europa.rs”, koje prikazuju mnoge stvari koje ovde radimo. Aktivni smo na više kanala društvenih medija. Kada sam nedavno gostovao u jutarnjem programu RTS-a s ministrom Ružićem, pokrenuli smo našu obrazovnu kampanju.

Koje oblasti biste izdvojili kao najznačajnije u okviru dva klastera za čije otvaranje je Srbija dobila preporuku? Da podsetimo naše čitaoce, klaster 3 (konkurentnost i rast) tiče se informativnog društva, medija, poreskog sistema, ekonomske i monetarne politike, socijalne politike i zapošljavanja, industrijske i preduzetničke politike, nauke i istraživanja, obrazovanja i kulture, carinske unije. Klaster 4 (zelena agenda i održiva povezanost) objedinjuje poglavlja koja su povezana s transportom, energetikom, transevropskim mrežama, zaštitom životne sredine i klimatskim promenama.

Sva poglavlja su jednako važna jer sva ona treba da se zatvore kako bi se došlo do članstva. Ako vaše pitanje znači šta Srbija treba da uradi sledeće u ovim oblastima, uzmimo onda kao primer životnu sredinu. U aprilu 2021. Srbija je usvojila paket važnih energetskih zakona, uključujući nove zakone o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. To su dobri koraci. Ovi zakoni sada treba da se sprovedu u punoj meri. Pored toga Srbija treba da usvoji nacionalni plan za energetiku i klimu u skladu sa ciljem nulte emisije ugljen-dioksida do 2050, kako je definisano u Evropskom zelenom dogovoru. To će zahtevati da inspekcije sprovode zakon.

Možete li da pojasnite šta je suština Evropskog zelenog dogovora i kakvi su zadaci Srbije kada je reč o njegovom sprovođenju?

Evropski zeleni dogovor je najnapredniji plan na svetu za smanjenje emisija, a da se pritom očuva privredni rast, kao i da EU postane klimatski neutralna. Države članice su se pravno obavezale na postizanje ambicioznih, ali realističnih ciljeva – smanjenje emisija za najmanje 55 odsto do 2030. i neto nulta emisija do 2050. Institucije EU sada rade na dogovoru o celom paketu mera koje su potrebne da bi se ovi ciljevi dostigli. Ekološka tranzicija za Evropu može da bude potpuno delotvorna samo ako i najbliže susedstvo EU preduzima akcije. U okviru Zelene agende za zapadni Balkan Srbija se konkretno obavezala na zelenu tranziciju. Ulaganje u životnu sredinu i klimatske akcije je ulaganje za budućnost: troškovi nečinjenja su mnogo viši.

Našu zemlju na proleće očekuju izbori. Da li imate plan vlastitog angažovanja u tom procesu, s obzirom na konstataciju u Izveštaju o Srbiji da je „održavan međupartijski dijalog o izbornim uslovima, ali i da je politička klima ostala polarizovana”?

Blagovremeno sprovođenje ranijih preporuka Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) kao i mera predloženih u međustranačkom dijalogu biće veoma važno za unapređenje izbornog okvira. Takođe, to će biti od značaja i za obnavljanje poverenja među akterima, kako bi se postigao inkluzivan i transparentan izborni proces. U kontaktu smo sa svim relevantnim službama, političkim snagama i civilnim društvom kako bismo promovisali ove ciljeve, a posrednici iz Evropskog parlamenta Bilčik, Fajonova, Kukan i Flekenštajn nastavljaju pomno da prate pripreme i planiraju da se vrate u Srbiju pre izbora. Takođe, očekujemo da vidimo blagovremen poziv ODIHR-u da posmatraju izborni proces.

Pre vas, dužnost šefa delegacije EU u Beogradu obavljao je ambasador Sem Fabrici. Da li ste od njega dobili neki savet ili sugestiju koju smatrate posebno korisnom?

Rekao mi je: „Budi spreman da naporno radiš.” I bio je u pravu.

Kada ste stigli u Beograd, između ostalog ste rekli da se „radujete putovanju po Srbiji”. Da li ste stigli da obiđete neki od regiona naše zemlje?

Iskreno, do sada je bilo malo vremena, posetio sam samo Novi Sad i Niš, a ima mnogo toga da se otkrije. Želim da posetim istočni deo Srbije, gde imamo veliki projekat podrške turističkoj infrastrukturi i takođe želim da posetim Golubačku tvrđavu. Želim da istražim i upoznam srpsko selo, ljude koji su čuvari mnogih drevnih tradicija i uživam u širom poznatom srpskom gostoprimstvu.

Ima li mesta poređenju Srbije i Izraela, zemlje u kojoj ste prethodno bili šef delegacije EU?

Izrael je čuven kao „startap nacija”. Sektor inovacija je prilično veliki u Izraelu i preko delegacije EU u Tel Avivu bili smo vrlo aktivni u toj oblasti. U Srbiji radimo istu stvar. Sarađujemo s Fondom za inovacionu delatnost, a cilj je da iznesemo nauku i inovacije na tržište i pomognemo da se razvije digitalna budućnost Srbije. To je zaista prava modernizacija, kojoj ću se mnogo posvetiti.