Kad internet nadjača poverenje u medicinu

Pandemija virusa korona nalik je malteru koji je pao sa zida i otkrio loše cigle od kojih je sazidana zgrada, saglasni su epidemiolozi – upozoravajući da ovo nije prva epidemija o čijoj sudbini odlučuju antivakseri, sociolozi – koji podsećaju da je veliki deo naših sugrađana verovao u teorije zavere mnogo pre nego što je kovid 19 pre dve godine uzeo kartu za put oko sveta, ali i farmaceuti – konstatujući da naši sugrađani više vole da se leče pomoćnim, a ne primarnim lekovitim sredstvima. Oni s pravom postavljaju pitanje zašto se čudimo činjenici da će zaraženi virusom korona radije uzeti lek koji životinje leči od glista i parazita, za koji mu je recept napisao veterinar ako znamo da su se naši sugrađani i pre pandemije lečili preko interneta, uzimali antibiotike na svoju ruku da leče virusna oboljenja i davali mnogo novca za čudotvorni med sa Novog Zelanda, koji se reklamira pod sloganom – „pravi lek za mnoge zdravstvene probleme modernog čoveka”.

Ne treba da iznenađuju ni rezultati najnovijeg istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu i agencije „Ipsos”, koji svedoče da oko petina naših sugrađana ne želi da primi vakcinu protiv virusa korona. Jer podsetimo, 1997. je izbila epidemije malih boginja, od kojih je obolelo oko 4.000 ljudi i umrlo sedam osoba. Dve decenije kasnije, krajem 2017. i početkom 2018. u epidemiji malih boginja obolelo je 4.858 i umrlo 15 osoba. Iako je imunizacija protiv morbila obavezna za decu, epidemija malih boginja izbila je zbog jačanja antivakserskog lobija koji, između ostalog, zagovara tezu da MMR vakcina (koja pruža zaštitu od malih boginja, zaušaka i rubeola) dovodi do pojave autizma kod dece.

Antivakseri nisu „kolateralna posledica” pandemije korone i nisu nova pojava – „avaksi” žive pored nas poslednje dve-tri decenije i ne kriju se uvek iza anonimnih avatara na mreži. Ponekad imaju i lik megapopularne folk zvezde ili omiljene ženske spisateljice, čiji romani dostižu vrtoglave tiraže, a nekad se kriju iza lica brižne mame iz komšiluka koja je odlučila da svoje dete ne vakciniše jer je od svoje prijateljice, čija kuma ima sestru koja radi kao sekretarica u ordinaciji čuvenog pedijatra, u poverenju čula da... Stiče se utisak da smo zaboravili da je grupa od 270 roditelja iz cele Srbije, na čelu sa dva doktora, pre samo tri godine podnela krivičnu prijavu protiv 43 javne ličnosti koje su protivnici vakcinacije dece.

Ni „zaverenici” nisu nastali s pojavom kovida 19 – kada su studenti Fakulteta političkih nauka u aprilu 2019. godine sproveli istraživanje u želji da saznaju u koje teorije zavere najviše veruju naši sugrađani, preko 70 odsto ispitanika izjavilo je da se pojedini virusi namerno kreiraju kako bi ugrozili živote određenih naroda ili grupa. Istraživanje koje je urađeno na reprezentativnom uzorku stanovništva takođe je pokazalo da 40 odsto naših sugrađana smatra da moćne države kriju pravu istinu o vanzemaljcima od običnih građana, a toliki procenat veruje i da Amerikanci preko HAARP tehnologije utiču na vremenske prilike u Srbiji. Pored toga čak 65 odsto naših sugrađana smatra da države često same ubijaju svoje građane koje smatraju nepoželjnim.

Zašto se onda čudimo što deo naših sugrađana veruje da je virus korona izmislio lično Bil Gejts kako bi nam prodavao vakcine i čipovao nas i da su žice u zaštitnim maskama zapravo 5G antene, od čije dužine zavisi i njena mogućnost pretvaranja elektromagnetnog zračenja u električni signal?

Mnogo pre pojave korone mnogi naši sugrađani „lečili” su se uz pomoć „dr Gugla”, a brojni lekari konstatovali da sve više pacijenata ulazi u njihovu ordinaciju sa dijagnozom koju su pronašli na internetu. Iako postoji velika verovatnoća da „sam svoj lekar” nanese veliku štetu svom organizmu neadekvatnim lečenjem, jer ne zna kako određeni lekovi deluju u interakciji, najnovije istraživanje Udruženja pacijenata Srbije svedoči da se čak 18 odsto pacijenata o svojim zdravstvenim tegobama informiše preko interneta.

Lekari u šali kažu da se u skici za profil prosečnog pacijenta nalazi osoba koja radije ide kod apotekara nego kod lekara, od komšinice uzima lekove za pritisak i smirenje, a kada bure i oluje u predelu duše postanu nepodnošljive, za pomoć se pre obraća lajfkouču koji „leči” pozitivnim mislima, nego psihologu ili psihijatru. Međutim, oni se s pravom uozbilje kada žele da skrenu pažnju na činjenicu da kod lekara odlazimo

kada je nekima prošlo dragoceno vreme za dijagnostiku i terapiju. O lošim zdravstvenim navikama naše populacije svedoče i podaci Evrostata, koji govore da se Srbija nalazi iznad evropskog proseka po smrtnosti od kancera. Posebno zabrinjava podatak da su visoke stope umiranja od onih karcinoma koji se mogu na vreme otkriti redovnim preventivnim pregledima.

Velike krize izazivaju ekstremno ponašanje

Dr Dalibor Petrović, profesor na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, objašnjava da velike krize, poput lakmus papira „ogoljavaju” i intenziviraju pojave koje već postoje u društvu ili provociraju neke vrste ekstremnog ponašanja.

„Različite pojave i pokreti postojali su u začetku i ranije, ali na njih nismo obraćali pažnju jer nismo imali intenzivan strah za sopstveni život, koji postoji sada. Mi već deceniju-dve slušamo kontroverzne priče o MMR vakcini, zbog koje je nastao antivakserski pokret iako je istraživanje o povezanosti vakcine i autizma demantovano. Međutim, stvoreno je nepoverenje prema političarima i stručnjacima različitih profila i uverenje da je kapital taj koji pokreće proizvodnju novih vakcina. U takvoj društvenoj atmosferi nastaje pandemija kovida 19 i veliki broj ljudi se oseća uplašeno, nesigurno i ima osećaj da su prepušteni sami sebi. Ne treba uopšte sumnjati u sposobnost većine ljudi da se u normalnim okolnostima ponašaju racionalno, ali u situaciji velike zdravstvene krize i straha za svoj život neki postaju podložniji verovanju da lek za gliste leči koronu”, ukazuje naš sagovornik.

On podseća da su i pre krize izazvane pandemijom virusa korona mnogi pacijenti teško dolazili do lekara specijalista, a na veliki broj dijagnostičkih procedura i operacija čekalo se mesecima i godinama. S druge strane, zbog nedostatka zdravstvene kulture i postojanja svesti o značaju preventivnih pregleda mnoge osobe su stizale u „pet minuta posle 12” kod lekara. U takvoj situaciji mnogi su se vratili tradicionalnom načinu lečenja, nadrilekarima ili se okrenuli internetu, kao riznici neproverenih informacija i lakoverno eksperimentisali „čudotvornim” kapima, čajevima, mastima i ostalim paramedicinskim sredstvima, oduzimajući sebi dragoceno vreme za dijagnostiku i tretman.