Violinistkinja ispred Visokih Dečana kao odgovor na uvrede

Manastir Visoki Dečani objavio je juče snimak violinistkinje iz Japana koja svira ispred manastira kao odgovor na, kako navode, nacionalističke reakcije i uvrede u nekim albanskim medijima posle apela izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo Viole fon Kramon Prištini da primeni odluku ustavnog suda o vraćanju imovine manastiru. „Posle apela Viole fon Kramon kosovskim vlastima da sprovedu odluku Ustavnog suda o manastiru Visoki Dečani, pojavile su se nacionalističke reakcije i uvrede u nekim albanskim medijima. Odgovaramo snimkom koji prikazuje posetiteljku iz Japana, koja je pokazala kako se neguje svetska baština”, poručili su iz manastira na „Tviteru”.

Ovakav potez pozdravila je i Fon Kramonova, koja je u komentaru na objavu napisala da bi volela da čuje ovu muzičku numeru. Ona je naglasila da je manastir Visoki Dečani „neverovatno mesto i važno za kosovske građane”, prenosi Tanjug. Izvestilac EP za tzv. Kosovo nedavno je pozvala vlasti privremenih prištinskih institucija da zaštite srpsko pravoslavno crkveno nasleđe na Kosovu i Metohiji. Fon Kramonova, koja često daje izjave koje idu u prilog Prištini, napisala je na „Tviteru”, uz fotografiju sa igumanom Visokih Dečana Savom Janjićem, da poziva vladu u Prištini da sprovede davno zakasnelu presudu ustavnog suda, jer vladavina prava znači jednak tretman svih. Dodala je da Visoki Dečani treba da budu mesto koje ujedinjuje sve građane i premošćuje jaz između zajednica, ocenjujući da manastir Dečani i Sava Janjić mogu da imaju konstruktivnu ulogu u društvenom dijalogu.

Ambasador Nemačke u Prištini Jorn Rode saglasio se sa ocenom Fon Kramonove da je sprovođenje odluke kosovskog ustavnog suda o vraćanju zemljišta manastiru Visoki Dečani davno zakasnelo. Rode je na „Tviteru” podelio objavu Fon Kramonove i napisao: „U potpunosti sam saglasan: Sprovođenje odluke ustavnog suda Kosova iz 2016. je davno zakasnelo, kako je sud nedavno podsetio. Samovoljna primena vladavine prava nije put napred”.

Prethodno je Udruženje istoričara Kosova „Ali Hadri”, ogranak u Dečanima, reagujući na izjavu Fon Kramonove, ocenilo da je ta odluka neustavna i nezakonita i da neće biti sprovedena. To udruženje smatra da odluka o vraćanju imovine manastiru Visoki Dečani proističe iz zakona iz vremena Slobodana Miloševića, protiv kojih su se, kako navode u saopštenju, „borile sve demokratske države sveta”.

Srpski srednjovekovni manastir Visoki Dečani izložen je kontinuiranim napadima lokalnih Albanaca, a uvršćen je na listu najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope za 2021. godinu, podseća Tanjug. To je jedini spomenik u Evropi koji se 20 godina u kontinuitetu nalazi pod snažnom vojnom zaštitom Kfora. Visoki Dečani su 2004. godine uvršćeni u listu spomenika svetske kulturne baštine Uneska. Na manastir su nekoliko puta ispaljivane minobacačke granate, a ispred Visokih Dečana su 2016. godine uhapšena četvorica Albanaca sa oružjem i municijom, a u njihovom automobilu pronađena i literatura islamističke sadržine. Vlasti privremenih prištinskih institucija više od pet godina odbijaju da sprovedu odluku ustavnog suda i upišu 24 hektara zemlje kao imovinu Visokih Dečana. Manastir je ugrožen i namerom lokalnih vlasti u Dečanima da kroz zaštićenu zonu oko manastira izgrade put Dečani–Plav.