Kome je potrebna ovakva SANU

Izborna skupština Srpske akademije nauka i umetnosti, a na listi za izbor će se pojaviti 55 kandidata za redovne i dopisne članove. Oni koji budu izabrani, ne računajući mnoge druge privilegije, će kao „minimalac” primati mesečni akademijski dodatak koji za redovne članove iznosi ove godine 145.000.00 dinara, a za dopisne dvadesetak hiljada manje (naravno, uz punu platu ili penziju koju već primaju). Ovih dana saznadoh da je, na primer, raspon penzija u Kruševcu i okolini negde između 16.000,00 i 35.000,00 dinara za sve stručne spreme.

Igrom slučaja, ovogodišnje izbore sam pratio od početka i upoznao se sa mnogim kandidatima i suštinom sadašnjeg izbornog procesa, koji je besmislen i tragično neodgovoran. Uspeo sam  da u predviđenom roku podnesem prigovore na referate za izbor dva kandidata, a da mi dva odgovora šestorice akademika-referenata, koji su  potpisali pozitivna mišljenja za izbor tih kandidata, niko iz SANU nije dostavio. Došavši, ipak, do skrivanih odgovora,  otkrih da  su prva trojica akademika u svom odgovoru svesno potpisali notornu laž, a akademici-referenti drugog kandidata su, umesto da odgovore na moje primedbe, izabrali da tog kandidata brane neveštim pokušajima da me oklevetaju. Naravno da sam na takav bezobrazluk napisao utuke na njihove odgovore i sa njima upoznao prvo članove Odeljenja za matematiku, fiziku i geo-nauke (OMFGN).

Članovi SANU se prilikom izbora njihovih novih kolega ponašaju kao izdvojena (zatvorena) grupa ljudi koja čvrsto sledi neka svoja davno prihvaćena načela. Jedno od takvih načela je da članovi nekog odeljenja, kandidate iz drugih odeljenja, podržavaju (glasaju) „praktično na neviđeno” i bez detaljnijeg upoznavanja sa njihovim likom i delima, samo ako su oni dobili dvotrećinsku podršku  prisutnih aktivnih članova na poslednjim majskim sednicama (sa kvorumom) tih odeljenja. U najboljem slučaju, oni aktivniji i odgovorniji, se raspituju kod poznatih kolega iz drugih odeljenja o njihovim kandidatima, što otvara mogućnost zloupotrebe i trgovine.

Posebna priča su prepreke koje statut i rukovodstvo SANU postavlja pred svakog ko bi želeo da vidi i da se upozna sa delima onih koji su stavljeni na listu kandidata. Umesto da se njihovi materijali stave na portal Akademije u elektronskoj formi, sa mogućnošću preuzimanja, od strane malobrojnih van SANU voljnih da se uključe u izborni proces, od takvih se tražilo da uvid u materijale obavljaju u toku četiri sata dnevno u prostorijama biblioteke SANU u Knez Mihailovoj. Materijali, koji su ove godine dvadesetak dana bili ponuđeni javnosti u septembru, sastojali su se samo od ukoričenih referata za grupe kandidata po odeljenjima Akademije. Ništa od obaveznih priloga, koji su bili precizno nabrojani u tački 2.4  Javnog poziva ovlašćenim predlagačima sa pravom predlaganja kandidata, nije bilo izloženo u biblioteci (knjige, kopije radova, dokumentacioni i ilustrativni materijal, kratki prikaz realizovanih projekata uz odgovarajuće dokaze...). Referenti su mahom bili oni akademici, koji su za dotične kandidate najviše lobirali, a svoje potpise su, bar u nekoliko slučajeva koje sam lično proveravao, na referate stavljali bez iole ozbiljnije provere kvaliteta i verodostojnosti podnetog materijala. O nesuvislom nametanju svojih nesposobnih štićenika, trgovini glasovima (uticajem) unutar i među odeljenjima, davanju besa i odustajanju od njih, pijačnim svađama i podmetanjima, pritiscima i ucenama tokom skoro tromesečnog postupka odabira „dostojnih” kandidata po odeljenjima SANU (okončanom krajem maja meseca), trebalo bi da se piše naširoko i to sa mnogo više insajderskih informacija od onih kojima ja raspolažem.

Ovi izbori se odvijaju u psihozi ugroženosti od smanjivanja broja akademika u SANU i uz pritiske da se što više novih članova izabere po svaku cenu uz, za sada stidljive predloge, davanja rodnih, manjinskih, regionalnih i drugih preferencija. Ubeđen sam, da SANU nema tako neodložnih poslova koje bi trebalo o nekom skorom roku oposliti, a još više sam ubeđen da je bolje u ovom ciklusu nikoga ne izabrati, nego pustiti da se u Akademiju provuče desetak „naučno-tehničkih ili umetničkih protuva” jer će šteta koju će takvi sigurno načiniti biti ogromna, a za Akademiju kakva je danas, možda nepopravljiva. Pored očevidnih pritisaka za povećenjem broja članova, paralelno se pokušava i uspeva, kroz širenje mreže ogranaka, da se sve više SANU regionalizuje, provincijalizuje i profaniše. Sadašnje, nesposobno rukovodstvo SANU, ide niz dlaku takvim stremljenjima. Time doprinosi nerazumnom razbacivanju oskudnih sredstava koja država izdvaja za naučna istraživanja, u naučno, kadrovski i stručno nedovoljno kvalifikovane sredine. SANU pod šestogodišnjim vođstvom Vladimira S. Kostića,  koji je i jedan od najgrlatijih  čelnika  kohorte onih koji vladaju srpskom naukom i visokim školstvom 20 godina nije preduzela ništa na zavođenju reda i smanjenju ogromne entropije u visokom obrazovanju i naučnim istraživanjima u Srbiji. SANU sa njim na čelu se ponaša kao sekta, suprotstavljena narodu iz koga potiče i drži se učenja i životnih principa koji su suprotni učenjima, vrednostima i etičkim principima osnovne grupe.

Zaključujem da bi trebalo potpuno promeniti proceduru izbora i ocenu onih koji će ubuduće biti primani u SANU, sa obaveznim uključivanjem dva dopunska kvalifikovana recenzenta van Akademije i još sa fiksiranjem apsolutne vrednosti sredstava koja se izdvajaju za Akademiju, na mnogo nižem nivou nego sada. Ne zaslužujete vi gospodo, ni polovinu toga što vam država Srbija sada izdvaja.

I na kraju, a u vezi sa pomenutim sektašenjem, nazirem u SANU jedan preovlađujući oblik pristrasnosti prema političkim opcijama autošovinizma, nekritičnog evrocentrizma bez alternative i bezosećajnosti za muke običnog naroda. Mnoge od takvih u SANU poznajem lično, a mnoge pratim po nedelima, i od njih se ničemu dobrom ne nadam. Ipak, ne gubim nadu da ćež akademicima koje vredi poštovati i koji su, bojim se, danas u SANU u velikoj manjini, ovo što pišem biti podstrek da mnogo aktivnije preduzimaju korake za preusmeravanje sadašnjih aktivnosti SANU sa: efemernih problema, neodgovorne medijske galame, zabrbljšavanja i simulacija burne delatnosti, na tihi i strpljivi rad na otklanjanju već više od deceniju gomilanih problema nauke i obrazovanja u ova, za državu i većižnski narod  srpski, veoma zla vremena.

Naučni savetnik Instituta „Vinča” u penziji       

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista