Šešelj: Reagovaću smrću

Vojislav Šešelj je ponovo zapretio da će stupiti u štrajk glađu. Suočen sa činjenicom da je tužilaštvo sudskom veću kojem predsedava sudija Žan-Klod Antoneti pripremilo pisani podnesak u kome traži da mu se nametne advokat, on je vidno uzbuđen rekao:

„Reagovaću smrću na svaku odluku da mi se nametne advokat u bilo kom svojstvu ili prijatelj suda. To zna haško tužilaštvo i to mu je cilj i to je jedini izlaz iz ovoga procesa”.

Predsedavajući sudija Antoneti je pokušao da ga umiri: „Gospodine Šešelj, ovo što kažete to ste već govorili. Vi ponavljate ono što je već rečeno. Za sada veće uopšte ne zna šta piše u tom zahtevu. Prvo, moramo ga pročitati, a drugo, vi i vaši saradnici, konkretno gospodin (Zoran) Krasić, treba da odgovorite na taj zahtev. Potom će biti doneta odluka. Imajući u obzir raspored, postoji mogućnost da ta odluka ne bude doneta pre devetog ili desetog meseca”, rekao je Antoneti.

Šešelj je uzvratio da na taj zahtev u pisanoj formi neće odgovarati.

„Tražim javnu raspravu povodom tog pitanja. Nikakve me tajne rasprave ne interesuju. Ako bude tajna rasprava po tom zahtevu, neću u njoj ni učestvovati. Apsolutno u njoj neću učestvovati i pismeno se neću izjašnjavati i – kakvu god odluku da donesete – neću se žaliti. Bude li odluka suprotna mojim interesima, tog trenutka počinje moj štrajk glađu i nema više ni žalbe ni prekidanja”, rekao je Šešelj.

Predsedavajući sudija je kazao da će sudije primiti znanju njegov zahtev.

„Gospodine Šešelj, nemojte pretiti, nemojte vršiti pritisak”, posavetovao ga je Antoneti.

Suđenje lideru radikala traje bez prekida već devet meseci. Tužilaštvo bi izvođenje svojih dokaza trebalo da završi najkasnije za četiri meseca.

Šešelj je dobrovoljno otišao u Hag, februara 2003. godine. sa namerom da se sam brani. Međutim, 9. maja 2003. pretresno veće je donelo odluku da mu se dodeli branilac u pripravnosti.

Antoneti je već tada, kao član sudskog veća, izdvojio mišljenje. On je smatrao da, ako stvarno postoji opasnost da opuženi vrši opstrukciju procesa, treba da se odredi pomoćnik suda u ovom predmetu, a da se ne dira pravo optuženog da se sam brani.

Naredne četiri godine Šešelj je vodio borbu i 8. decembra 2006. godine žalbeno veće je, pošto je skoro mesec dana štrajkovao glađu, odlučilo da mu vrati pravo da se sam brani. Pred početak suđenja, predsedavajući sudija je rekao da će se povući iz ovog procesa ukoliko bude ugroženo Šešeljevo pravo da se sam brani.

Lj. Milisavljević

-----------------------------------------------------------

Pokar odobrio zahtev za puštanje na slobodu Duška Tadića

Hag - Bosanski Srbin Duško Tadić, koji je zbog zločina u okolini Prijedora osuđen na 20 godina zatvora, biće pušten na slobodu pošto je odslužio više od dve trećine izrečene kazne, odlučio je predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar. „Zadovoljan sam što zahtev (za prevremeno puštanje na slobodu) može biti odobren i stupiti na snagu odmah. Sekretarijat (Haškog tribunala) ovu odluku treba u najskorije vreme da prosledi nemačkim vlastima", navodi se u Pokarovoj odluci koju je Haški tribunal objavio juče.

Tadić je bio prvi optuženi koga je osudio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu.

Pokar je Tadićev zahtev, u skladu sa pravilima tribunala, poslao na razmatranje članovima Sudskog i Žalbenog veća Haškog tribunala koji, „iako su izrazili sumnju u to da li je Tadić pokazao da se promenio, nisu imali primedbe na prihvatanje njegovog zahteva".

Tadića je 1994. u Minhenu uhapsila nemačka policija i izručila ga Haškom tribunalu pred kojim je bio optužen po 12 tačaka za teško kršenje Ženevske konvencije i 10 tačaka za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata počinjene u regionu Prijedora, uključujući i logore Omarska, Keraterm i Trnopolje.

Tadić je 26. januara 2000. pravosnažno osuđen i poslat na izdržavanje kazne u Nemačku. On će po puštanju iz zatvora biti deportovan u Srbiju, jer poseduje srpski pasoš.

Tanjug