Kasno EU u Skoplje stiže

Evropska unija, a Francuska posebno, morala bi sada da se pita zašto je kolosalno doprinela da jedna istinski proevropska vlada zapadnog Balkana izgubi izbore i moguće otvori put povratku proruskih nacionalista.

Upravo to se dogodilo Zoranu Zaevu, čija pomalo šokantna ostavka na mesto premijera i na položaj lidera socijaldemokrata ne samo da postavlja Severnu Makedoniju na listu kriznih područja regiona već šalje veoma negativnu poruku o kredibilitetu EU.

Zaev nije uspeo da ubedi naciju da će morati još da čeka na otvaranje pristupnih pregovora s unijom i da nije njegova krivica što je Bugarska stavila veto u ucenjivačkom pokušaju da Makedoncima nametne svoju viziju njihovog identiteta.

Pokazalo se da je rešenje decenijskog spora s Grčkom oko imena potrošni kapital, baš kao i prošlogodišnje uvođenje zemlje u NATO. Birači su skloni da više knjiže neuspehe nego uspehe.

Premijer je verovatno napravio grešku što je sopstvenu političku budućnost gotovo isključivo temeljio na otvaranju pristupnih pregovora s unijom, ali je ostavljen na sprudu pošto je Emanuel Makron, menjajući procedure prijema, skinuo Skoplje i Tiranu s tog spiska iako je postojala saglasnost da dve zemlje ispunjavaju sve uslove za početak integracionog procesa.

Potom je na scenu stupila Bugarska, zahtevajući da u Severnoj Makedoniji priznaju da je jezik koji govore lokalna varijanta bugarskog. Pitanje je da li će Albanija pristati da ostane u paketu sa Severnom Makedonijom ili će krenuti sopstvenim putem.

Blokada Bugarske, za koju u Briselu nemaju mehanizme da je otklone, u velikoj je meri odredila rezultat lokalnih izbora. Građani sumnjaju da je Zaev pripravan na prevelike ustupke Sofiji i da se mnogo više bavio spoljnom politikom nego rešavanjem problema u zemlji.

Sva kasnija obećanja iz Brisela i Vašingtona da će se greška ispraviti do kraja godine i da će EU pokušati da utiče da Bugarska povuče veto, za Zaeva su stigla kasno.

Zamoreni pandemijom, reciklažom ispraznih diplomatskih fraza i neispunjenim obećanjima o reformi pravosuđa, birači su u drugom krugu lokalnih izbora neočekivano oštro kaznili Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM).

Nacionalistička desnica iz VMRO-DPMNE pobedila je u većini od 80 opština i u više gradova, uključujući i Skoplje, koje će prvi put od sticanja nezavisnosti predvoditi žena, Danela Arsovska, nezavisni kandidat s podrškom VMRO. Poraz je tim teži jer je i koalicioni partner SDSM-a, Demokratska unija za integraciju (DUI), izgubio u najvećim gradovima s albanskom većinom, Tetovu i Gostivaru.

Lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski trijumfalno ponavlja da je vladajuća partija „delegitimizovana” i da najkasnije do kraja 2022. treba ići na nove izbore tri godine pre roka. Poručuje da će pokušati da formira novu parlamentarnu većinu, ali ne po svaku cenu. Alijansa za Albance očekuje izbore, njihov koalicioni partner Alternativa nema stav.

Zaev je iznenadio opoziciju koja nije očekivala da će održati reč o ostavci, što bi im ostavilo vremena za kombinovanje. Pitanje je istovremeno da li pobednici lokalnih izbora žele brzo da preuzmu vlast jer bi morali da rešavaju iste probleme zbog kojih su socijaldemokrate kažnjene.

Nacionalizam VMRO-DPMNE nikako ne doprinosi rešavanju spora s Bugarskom. Nemaju rešenja za pandemiju. Teško da bi se bavili nasleđenom korupcijom i klijentilizmom koje su i sami podsticali dok su bili na vlasti.

Mickoski bi mogao da se osloni na mađarskog premijera, ali to bi ga udaljilo od EU. Viktor Orban je novembra 2018. ekspresno odobrio azil svom nacionalističkom i populističkom istomišljeniku Nikoli Gruevskom. Bivši lider VMRO pobegao je iz Skoplja kako bi izbegao izdržavanje kazne od dve godine zatvora zbog korupcije.

Mediji pišu da su se iz crnih fondova Gruevskog finansirale predizborne aktivnosti VMRO i da je Orban u poslednje vreme direktno ulagao u kupovine nekih lokalnih medija kako bi pomogao kampanji protivnika Zaeva. Uspeh VMRO je pobeda mađarskog autokrate i zasluženi poraz pasivne Evropske unije.

Zaev političku krizu pokušava da reši tako što će novog premijera naći među socijaldemokratama. Verovatno će kapitalisati na činjenici da je održao reč da će, ukoliko izgubi Skoplje, podneti ostavku – što je koliko častan, toliko i redak čin balkanske politike.

Da li je dovoljno? Premijer javnost pokušava da uveri da neće ponavljati stare greške – što je govorio tokom čitavog mandata – ali jasno je da su birači nezadovoljni vladom i institucijama koje su poslednjih godina povezivane s raznim korupcionaškim aferama. Ne samo na lokalnom nivou.

Sasvim je moguće da postojeća koalicija nastavi da vlada u nadi da će povratiti deo izgubljenog kredibiliteta, dok će opozicija nastaviti da opstruiše uz nadi da će vlast samo tonuti dublje.

Ukoliko se vlast promeni, mnogima u raznim balkanskim prestonicama će laknuti jer se baš nisu snalazili pod pritiskom agresivne dobrosusedske politike koju je pokušavao da promoviše Zaev. Povratak VMRO ne samo da otvara pitanje kapaciteta i spremnosti da se nastavi sa započetim reformama već bi zemlju dodatno pritisla „armija parazita”, gigantska administracija od 171.000 ljudi u državi od nešto više od dva miliona stanovnika, stvorena tako što je VMRO udomljavao partijske članove.

U atmosferi neizvesne budućnosti već je otvoren veliki politički bazar na kome se kupuje nova većina u Sobranju. Mnogo će zavisiti od stava albanskih stranaka. Da li će prekomponovanje dovesti Mickoskog na vlast i bez vanrednih izbora? Svi scenariji su u igri. „Najtradicionalniji makedonski politički zanat, politička prostitucija, prepušten je najjačima”, piše skopski „Sloboden pečat”.

Severna Makedonija se vraća tamo gde je bila pre sedam-osam godina. Zaevu ostaje nauk da se sloboda osvaja, ali mora i da se zadrži. Nisu građani vratili VMRO, vratile su ga socijaldemokrate.