O srpskom simbolizmu u Galeriji Matice srpske

Večeras u 19 sati u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu biće otvorena izložba „Život – San – Smrt. Evropski okviri srpskog simbolizma”, koju zajednički realizuju Galerija Matice srpske i Narodni muzej u Beogradu.

Kroz odabir sedamdeset i sedam umetničkih dela iz nacionalnih i evropskih muzejskih i privatnih kolekcija na sveobuhvatan način se predstavljaju tematska raznolikost i osobena poetika srpskog simbolizma, čime se još jednom potvrđuje da je srpska likovna kultura integralni deo evropske umetnosti i kulture, a razmatraju se i uticaji i veze, tematska opredeljenja i umetnički dometi srpskog i evropskog simbolizma.

Pored reprezentativnih ostvarenja nacionalnih umetnika, poseban kuriozitet predstavljaju dela vodećih evropskih umetnika simbolizma poput Gistava Moroa, Franca Štuka, Odilona Redona, Adolfa Hiremi-Hiršla, Rudolfa Jetmara, Eduarda Vajta i drugih, koja nam stižu iz Galerije „Belvedere” iz Beča i iz hrvatskih muzeja.

Izložbu prati istoimeni srpsko-engleski katalog čiji su autori prof. dr Igor Borozan i dr Snežana Mišić, muzejska savetnica Galerije Matice srpske, kao i Zbornik radova Evropski okviri srpskog simbolizma, takođe na srpskom i engleskom jeziku, u kojem su sakupljeni radovi devet stručnjaka iz oblasti istorije umetnosti, vizuelne kulture i književnosti, sa idejom da se u naučnom smislu celovito predstave osobenosti srpskog simbolizma.

Niti sećanja

Na izložbi pod nazivom „Niti sećanja” koja će biti otvorena večeras u 19 sati u Galeriji Atrijum Biblioteke grada Beograda izlaže troje autora: Milica Grbić, Nikola Dimitrović i Miloš Stojković Minić.

U kataloškom tekstu koji prati postavku kaže se: „Vez je kroz milenijume bio prijatelj one koja čeka. Sabornik kroz dugačke sate. U slučaju Arahne, vez je dar koji je istovremeno postao i njena kazna. Usudivši se da kroz vez iskaže svoje mišljenje, kažnjena je od strane Bogova i prokleta zauvek. Odajući počast taktilnom predmetu poput ručno izrađenog veza, čija je funkcija i potreba u savremenom trenutku neuhvatljiva, možda i suvišna osim u isplativoj modnoj industriji velikih brendova i ekskluzivne garderobe, istražuje se ljudska potreba za stvaralaštvom, prevazilaženjem svakodnevnice, dokolice ili tuge.”