Urbani betonski svetionik – spomenik kulture

Kada je krajem šezdesetih godina prošlog veka dobio konkurs za izgradnju zgrade od 12 spratova i mesne zajedice u Ulici narodnih heroja Mihajlo Mitrović, arhitekta, odustao je od tog objekta i predložio da se na istom mestu podignu dve kule po kojima će Beograd biti prepoznatljiv. Uprkos brojnim osporavanjima, uspeo je zahvaljujući sopstvenoj borbi da istraje u tome da njegov projekat bude izveden, a tada glavni grad SFR Jugoslavije i Balkan dobije najvišu građevinu od betona. Temelji Zapadne kapije Beograda, odnosno „Geneks” kule položeni su 1971. godine.

– Nisam se složio sa idejom da zgrada od 12 spratova bude pola poslovna pola stambena kako je to konkursom bilo zadato. Na istoj lokaciji samovoljno sam uradio dve zgrade, stambenu i poslovnu, koje su povezane na vrhu. Dugo sam obrazlagao svoje ideje pred planskim komisijama, verovao sam da je to dobro rešenje i da će te kuće biti prepoznatljiv znak Beograda što već decenijama jesu. U toj velikoj hajci protiv mene imao sam podršku Stojana Maksimovića, arhitekte i projektanta Sava centra. Čak je i karikaturista „Politike” Ivo Kušanić objavio karikaturu, crtež zgrada i ispod njih vešala sa tekstom: „Za koga su vešala? Za projektanta” – ovako je pre osam godina govorio arhitekta Mitrović za „Politiku”.

A danas je njegovo remek-delo, od stotinak izvedenih građevina, stambeno-poslovni centar „Geneks” ušao u porodicu kulturnih dobara – Vlada Srbije pre dva dana proglasila je taj objekat u novobeogradskom Bloku 33 spomenikom kulture. Mitrović to nije doživeo, umro je u 97. godini, decembra 2018. godine, i osim što bi bio zadovoljan takvom odlukom i još jednom „nagradom” za to zdanje sada bi bilo korisno čuti šta kaže o tome da je trku u visinu izgubio u konkurenciji novih oblakodera koji se „seju” maltene kako kome padne na pamet.

Duže od tri decenije Mitrovićeva kula držala je rekord u visini, mnogima se nikad nije dopala, a našla se na naslovnici kataloga izložbe „Ka konkretnoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji od 1948. do 1980”, koja je bila održana od jula 2018. do januara 2019, u Muzeju moderne umetnosti MOMA u Njujorku.

Objekat čine dve kule, armirano-betonske skeletne konstrukcije koje su funkcionalno razdvojene na stambenu od 30 spratova i poslovnu od 26 spratova – povezane u celinu konstrukcijom u vidu mosta na visini dvadesetšestog sprata. Fasade su izvedene u natur-betonu. Svaka kula ima po dva stepeništa, koja su „sakrivena” u betonskim bočno postavljenim vertikalama kružne osnove.

– U projektantskom smislu inovativnost se najviše ogleda u pojavi rotonde sa pokretnim podom, na vrhu administrativne kule koja je namenjena za restoran-vidikovac, prvi tog tipa u Evropi (restoran nikad nije proradio prim. „Politike”). Monumentalna građevina podignuta je na samom prilazu prestonici iz pravca Beogradskog aerodroma, kao urbani „svetionik” i najupadljiviji motiv Novog Beograda, ali i vizuelni reper čitavog grada. Poznat pod imenom i „Zapadna kapija”, u vreme građenja predstavljala je najvišu zgradu na Balkanu. Odlikuje se jednostavnošću rešenja i proporcionalnim redom dvojnog korpusa koji nadvisuje krovna nadgradnja cilindričnog oblika za smeštaj restorana sa mehanizmom koji je omogućavao njegovo okretanje oko centralne ose. Kombinacija gigantskih formi postamenta i ekscentričnog motiva na vrhu, predstavlja specifičnu i smelu arhitektonsku kreaciju. Posebno originalan detalj na savremenoj arhitekturi jeste oslikavanje fasada. Slikar Lazar Vujaklija uradio je murale na betonskim fasadama prizemlja zgrade 1979 – naveo je Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda, na čiji je predlog vlada uvrstila „Geneks” kulu u registar kulturnih dobara.

To znači da stanari ali i vlasnici, odnosno budući korisnici nižeg poslovnog objekta koji je godinama prazan, neće moći da menjaju spoljašnji izgled objekta, da ga nadograđuju, niti ruže. Bilbordi koji godinama obmotavaju nižu kulu moći će da tu stoje sve dok se taj deo objekta koji je pripadao firmi „Geneks” ne privede nameni.

– Arhitekta Mitrović dao je saglasnot da na njegovo autorsko delo, na nižu zgradu mogu da se postave bilbordi, reklame, sve dok se ne reši sudbina poslovnog zdanja – kažu u gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture.